Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. oktobra obeležavaju dan posvećen Svetom Tomi, Hristovom apostolu koji nije odmah poverovao u vaskrsnuće Isusa.
Tada se Isus Hrist ponovo javio učenicima, a Tomi se posebno obratio da pruži ruku i dodirne mu rebro, kako više ne bude neveran. Toma nije bio samo neveran, već je imao problema sa vremenom.
U Novom zvetu je zapisano da je jedini od apostola zakasnio na pogreb Presvete Bogorodice, pa je na njegovo insistiranje grob otvoren. Tada se videlo da je njen grob prazan, da se Bogorodica uznela u nebo, a da je u grobu ostao samo sveti pokrov, koji je kasnije prenesen u Carigrad.
Narodni običaji
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu.
Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogh zanatlija. Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop.
Sveti Toma je bio vešt drvodelja, tako da nikada nije deljao drvo na panju već na kamenu. Jednom naiđe đavo u obliku prelepe i vrckaste devojke, pa poče da ga iskušava. Sveti Toma se zagleda u nju, udari sečivom u kamen i otupi sekiru. Svetitelj se mnogo naljuti, izazva silnu kišu i smesta potopi đavola u baru.
U nekim krajevima se veruje da štiti od vukova.
