Ključna reč: SRPSKE SLAVE

Mladi bračni parovi koji su se venčali posle 22. marta prošle godine danas slave Mladence. Običaj je da na današnji dan njihov dom posećuju članovi porodice i prijatelji i daruju ih poklonima. Shodno novonastaloj situaciji Mladenci će se obeležiti u užem porodičnom krugu.

Vaskršnji post ima više naziva, Veliki post, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, zatim, Časni post, zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst, ali i Velika četrdesetnica, zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana.

Pravoslavci svakog 19. decembra slave Svetog Nikolu. U narodu je poznata uzrečica da za Svetog Nikolu „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) 9. decembra po novom kalendaru obeležava praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju spomen na prenos moštiju Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava, krsno je ime i nekih esnafa.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.

Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima. Mošti svetiteljke počivaju u Jašiju, u Rumuniji.

Tomindan se u mnogim krajevima slavi kao krsna slava. Slave ga dunđeri i drvodelje kao esnafsku slavu, pa na taj dan ništa ne rade, kao i bačvari, kolari, stolari, užari, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.