Ključna reč: PRAVOSLAVLJE

Na ovaj veliki praznik i crveno slovo ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Đurđevdan - spada među brojnije slave, na drugom je mestu u Srbiji posle Nikoljdana. Glavni narodni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kavog veselja i proslava, jer je to za hrišćane dan velike žalosti. Strogo se praznuje, crveno je slovo, pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova.

Praznik Cveti slave vernici i Srpska pravoslavna crkva, kao uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika koje slave vernici Srpske pravoslavne crkve. Blagovesti znače radosno saznanje.

Sveta tri jerarha su kod Srba i krsna slava, a slave ga i mnogi manastiri i crkve. Po tome kakvi vetrovi duvaju ovog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra. Ovaj praznik obeležavaju i oni kojima nije slava, jer se smatra lošom srećom ako se ne proslavi dan koji označava vezivanje za kuću i blagostanje svih u domaćinstvu.

Krstovdan se slavi uvek 18. januara, uoči Bogojavljenja. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Praznik se vezuje za praznik krštenja Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Sveti Stefan ili Stevanjdan je jedna od većih slava kod Srba, prva krsna slava nakon Božića. Praznik je posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu i beležen je kao crveno slovo u kalendaru. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu, podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.

Srpska pravoslavna crkva i mnoge porodice u Srbiji slave danas Svetog Nikolu -čudotvorca, zaštitnika putnika, morepolovaca, dece. U narodu se kaže da „polovina Srbaslavi, a druga polovina ide na slavu“.