Ključna reč: MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

Znanjem do istine, profesionalnošću svakako, ali kako u današnjim uslovima? Gde je sve obezvređeno, gde se o osnovnim stvarima ne vodi računa, gde je samo važno biti najčitaniji, najlajkovaniji, a na koji način, to izgleda više nikoga ne zanima. Novinari su neplaćeni, sve više je neobrazovanih, partijskih poslušnika u redakcijama, a pojam pismenosti i standrada na lestiveici drži sigurno poslednje mesto.

Međunarodni dečiji festival folklora, već 13 godina se održava u Užicu, a kreće svečanim defileom užičkim ulicama i nastupom na Trgu partizana. Ova lepa dečja manifestacija traje do 19. avgusta, a ove godine je okupila preko 20 ansambala iz desetak zemalja sveta.

Licidersko srece, spada u jednu od najlepših užičkih manifestacija, a organizatori Međunarodnog festivala dečjeg folklora poručili: "Vraćamo osmeh deci na lice".

Kulturno umetnička društva jedan su od značajnih vidova očuvanja nacionalnog identiteta i bogatastva kulturnog nasleđa. Prve jasne naznake postojanja i rada kulturno umetničkih društava u užičkom kraju je u godinama Prvog svetskog rata kada se u Užicu i okolini igraju igre koje su poznate i u drugim krajevima zemlje, ali i one koje su karakteristične samo za ovaj kraj.

Našoj čitalačkoj publici, narednih meseci, predstavićemo Kulturno - umetnička društva iz užičkog kraja, podsetiti na danas aktuelne, ali se i prisetiti onih iz ranijeg perioda. Sasvim je sigurno da su KUD - ovi jedan od značajnih vidova očuvanja nacionalnog identiteta i bogatastva kulturnog nasleđa.

Izložbu je otvorila potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, naglasivši da politika Vlade u segmentu kulture ide u smeru da "svakim danom sve više dobija obrise decentralizacije kulturne politike".

Srbija je podnela zahtev za nominaciju šljivovice na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Na listi Uneska prošle godine upisana je zlakuška lončarija, a ranije iz Srbije su već upisani krsna slava, kolo i pevanje uz gusle.

- Stanje u srpskim, posebno lokalnim medijima je teško, da čini mi se nikada nije bilo teže. Nema nigde, bar meni nije poznato, jednog da mu "cvetaju ruže". U lokalu su svi u problemima "do guše", ekonomski loši, sa blokiranim računima, gde je minimalac "dobra" zarada, kadrovskom srukturom na najnižem nivou, - smatra Nada Tošić, užička novinarka.

Ako bi po broju medija sudili žurnalizam "cveta" u Srbiji, ima ko da informiše, da saopšti vesti. Ali kad zavirimo u sferu finansiranja, e tu je problem i to veliki. I nije jedini, na spisku su pretnje, nestabilnost medija, nepostojanje granskih ugovora, socijalna i radna ugroženost, minimalne i neredovne zarade, raznorazni pritisci, ekonomski, politički...

- Potreba za lokalnim medijima je danas izuzetno velika ali ne za ovakvim medijima kakvi su trenutno, - kaže novinar Rade Marković iz Požege.