I tako sam pre desetak dana, neplanirano sa Zlatibora, krenula put Rožanstva i Stopića pećine. Dan je bio sunčan, temperatura taman za obilazak i pešačenje. Prilaz sređen, kapija na ulazu u pećinu otvorena, kako je i najavljeno ovih dana, unutrašnjost dobro osvetljena, vodiči ljubazni.
Moram reći i da sam se duže „kanila“ da odem u Stopića pećinu. Prošle godine sam bila, ali je bilo zatvoreno, pa sam produžila do vodopada u Gostilju. I ranije sam naravno znala za ovo mesto, ali nikako da se uverim u pročitano, da spada u red najlepših, ne samo u Srbiji već i mnogo šire.
Stopića pećina se nalazi u selu Rožanstvo, zaseoku Stopići, u blizini asfaltnog puta, na levoj obali reke Prištavice, na nadmorskoj visini od 711 metara, na nekih dvadesetak kilometara od Zlatibora, a do Užica ima oko 30 kilometara.
Pećina je duga 2000 metara, visine nekih 50 metara. Radi se o takozvanoj rečnoj pećini, kroz koju protiče Trnavski potok.
Ono što fascinira u unutrašnjosti je pećinski vodopad, nazvan „Izvor života“. Zatim, prelepi pećinski ukrasi, a ono što ostvalja bez daha su „bigrene kade“. To su udubljenja oivičena kamenim zidovima u kojima se nakuplja voda, a kada se nakupi dovoljno, pretiče iz njih u vidu jedinstvenih kaskada. Urađena je i zanimljiva rasveta pa to u stvarnosti izgleda još lepše.
Na licu mesta čujem da se Stopića pećina prvi put u pisanim izvorima pominje 1901. godine, te da je prvo istraživanje uradio lično Jovan Cvijić, od 1909. do 1913. godine.
Sam ulaz je visok 18, širok 35 metara, a pećina ima pet celina, Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal.
Staze su uređene i dobro osvetljene, ali postoji još popriličan broj staza koje su ispitane ali ne i dostupne posetiocima.
Nije na odmet pomenuti da su prvi istraživači Stopića pećine bili češki speleolozi koji su, uz pomoć posebne ronilačke opreme, 1984. godine ustanovili da se pod zemljom nalaze hodnici i pet dvorana na dužini od dva kilometra.
I šta još reći, verovati domaćinima da je zimi u unutrašnjosti hladno, a leti toplo, prvu priliku iskoristiti za posetu i uveriti se na licu mesta u napisano.
Inače, pećine su u poslednje vreme interesantne turistima pa otuda i podatak da podzemne atrakcije godišnje obiđe preko 27 miliona ljudi u Evropi. Stopića pećina spada u red najposećenijih na ovim našim prostorima. Premašena je brojka od 50.000 poseta, na atraktivnoj je lokaciji u neposrednoj blizini Zlatibora, pa sve više turista, među kojima ima i stranaca dolazi u obilazak.
U Srbiji ima preko 1 500 pećina, najviše na Miroču, u okolini Bora, Valjeva, podosta ih je u našem kraju u blizini Nove Varoši, Uvca, na Zlatiboru, u Užicu.
Prilika je ovo da ispričam i jedan interesantan događaj mojih poznanika. Naime, oni su tokom letovanja u Turskoj odlazili na razne izlete. Jedan dan su posetili pećinu sličnu ovoj našoj, i vodič je govorio da ima još nekoliko sličnih u svetu, da je jedna u Meksiku, nabrajao druge države, rekavši da ima i jedna u Srbiji, u jednom malom zlatiborskom selu- Rožanstvu. Oni su se samo pogledali, nisu mogli da veruju, rodom su baš sa ovih prostora i njihova pradedovska kuća je nedaleko od Stopića pećine. Nisu nikada u njoj bili.
Prvi zadatak nakon letovanja bio je da posete pećinu. I učinili su to, kažu da je lepša od turske.
