Iako nikada nismo imali više konvencija, propisa i zakona koji štite ženu od nasilja u porodici, crna statistika svedoči da nikada nije bio veći broj žena koje su završile u čitulji. Poređenja radi, u prethodnoj godini u porodičnom nasilju stradalo je 29 žena, a tokom cele 2010. godine ubijen je gotovo isti broj žena kao od početka ove godine. Jezik brojki je neumoljiv, a svedoči da je svakog šestog dana jedna žena stradala od ruke svog bližnjeg, piše Politika i postavlja pitanje ko je zatajio u lancu zaštite žrtava porodično g nasilja?
Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra, ističe da mnogi profesionalci i dalje ne prepoznaju situacije visokog rizika – ilustrativni dokaz te teze jeste i činjenica da je svaka treća žena ubijena tokom 2017. godine nasilje prethodno prijavljivala policiji.
– Jelena G. iz Požarevca stradala je od ruke svog supruga jer je policajac koji je izašao na teren posle njihove porodične svađe procenio da nema rizika po žrtvu, pa je supružnike uputio u centar za socijalni rad. Dobro je što je on kažnjen i što je dobio otkaz zbog nesavesnog obavljanja posla, ali to, nažalost, neće vratiti Jelenu G. Istraživanja govore da rizik od ubistva čak devet puta povećavaju ljubomora, napuštanje partnera (pokretanje brakorazvodnog postupka, saopštavanje odluke o razvodu, iseljenje iz stana) i posedovanje oružja – ističe naša sagovornica.
Statistika tako potvrđuje reči mudrog Čehova, koji je tvrdio da „puška koji visi na zidu u prvom činu, mora da opali u poslednjem”. Analiza Centra za istraživanje javnih politika pokazuje da je svaka treća žena koja je ubijena u porodičnom nasilju u poslednjih nekoliko godina stradala od vatrenog oružja svog supruga ili partnera. Studija pod nazivom „Zloupotreba oružja i rodno
zasnovano nasilje” ukazuje da je od 170 ubijenih žena u prethodnih pet godina 57 njih stradalo zbog vatrenog oružja koje se nalazilo u porodičnom domu i bilo u legalnom posedu vlasnika, kao i u masovnim ubistvima koja su počela kao porodični obračuni – poput tragedija u Žitištu i Velikoj Ivanči. Iako ne postoji mogućnost da se predvidi koja će osoba počiniti ubistvo, neki detalji iz biografije nasilnika ipak bi trebalo da budu alarm, a to su posedovanje oružja i postojanje krivičnog dosijea.
– Psiholozi i kriminolozi koji izučavaju uzroke femicida upozoravaju da partnerskom ubistvu obično prethode epizode dugogodišnjeg nasilja – ne samo fizičkog, već i psihološkog maltretiranja. Zbog toga nakon ubistva često i čujemo ujedinjene glasove komšija, rođaka i prijatelja koji svedoče da je žrtva godinama bila zlostavljana. Nažalost, nasilje neretko počinje kada je žena najnemoćnija, dok je trudna ili nakon rođenja deteta– naglašava Vanja Macanović.
Komentarišući učinak Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je donesen polovinom prošle godine, ona ističe da je dobro što je država uvela nultu toleranciju na nasilje – za godinu dana biće izrečeno oko 10.000 hitnih mera udaljenja nasilnika, odnosno zaštite žrtve. Međutim, najveći broj optuženih za nasilje u porodici i dalje dobija uslovne kazne.
– U sistemu postoje odlični profesionalci, ali i oni koje ne rade ili ne mogu da rade svoj posao kako treba. Primera radi, u Beogradu su samo u četiri od 17 policijskih stanica određeni policajci koji će se baviti isključivo porodičnim nasiljem, a u unutrašnjosti Srbije situacija je još problematičnija. Slično je stanje i u tužilaštvu – ako tužilac dobro uradi svoj posao, pravosudni proces može da se okonča za mesec dana – ističe naša sagovornica.
Komentarišući činjenicu da broj žrtava porodičnog nasilja raste istovremeno sa donošenjem zakona koji štite žene od nasilja, direktorka Viktimološkog društva Srbije dr Vesna Nikolić Ristanović napominje da represivni zakoni nemaju uticaj na smanjenje kriminaliteta.
– Krivični zakoni ne mogu da reše nagomilane psihološke i porodične probleme. Mora se intenzivirati rad na prevenciji fatalnih ishoda. Sve analize govore da se nasilnicima retko određuje pritvor, a to je mera koja u najvećoj meri štiti žrtvu od eskalacije nasilja i ubistva. Najviše se izriču uslovne kazne i često nedostaju mere nadzora nad primenom uslovnih mera. Osim toga, primetan je trend samoubistava među počiniocima nasilja u porodici: veliki broj muškaraca koji su ubili svoju suprugu i članove svoje porodice digao je ruku na sebe i okončao život – zaključuje direktorka Viktimološkog društva Srbije.
Naslovna fotografija: Ilustracija Centar za mame
