Dan republike obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, kada je u Jajcu doneta odluka o federalnom ustrojstvu države, a godinama je bio povod za druženje, neradne dane, školske priredbe, crvene marame prvaka i „svinjokolj“.
Podsećamo, 29. novembra 1943. godine ustanovljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije i objavljeno „da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu kao zajednica ravnopravnih naroda“, a kraljevskoj vladi u izbeglištvu zabranjen je povratak u zemlju. Odlukama ustavnog karaktera ustanovljeni su državni organi i to je bio razlog da upravo taj datum ostane zapisan kao dan stvaranja nove Jugoslavije.
Dan republike, 29. novembar
Nakon završetka rata, 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ – proslavljao se dva neradna dana uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, deljenje ordenja, počasne plotune…
Đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame na praznik socijalističke Jugoslavije, a taj dan bio je prepoznatljiv i po tradicionalnom „iću i piću“, u izobilju…
Praznik nije preživeo raspad SFRJ ni u jednoj republici nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji, gde je ukinut tek 2002. odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ (Crna Gora je „odustala“ od zvaničnog praznovanja nekoliko godina ranije).
Ratna razaranja „oštetila“ su i sećanja i emocije, ostali su samo jugonostalgičari na svim prostorima nekada velike države „od Vardara do Triglava“, a ni njih nije mnogo, vredi se podsetiti.
Međutim, i pored svih ovih godina maj je prilika da za okupljanje u Beogradu i razvijnje trobojke sa petokrakom. Većina starijih u anketi ima divne uspomene na taj period i tvrde da se mnogo bolje živelo.
Plavi voz
Čega se još sećamo iz tog perioda, plavog voza, Titovih putovanja, štafete, sleta, formiranja poketa nesvrstanih… a mi Užičani i spomenika na Trgu partizana, koji spada u najlepše na prostoru Balkana, a koji je godinama krasio Titov spomenik.
Zabeleženo je da je plavim vozom Tito proputovao više od 600.000 kilometara kroz nekadašnju Jugoslaviju i izvan njenih granica, ovim vozom putovale su najistaknutije svetske vođe tog doba, od britanske kraljice Elizabete II do Hajla Selasija. Plavi voz je 1980. godine prevezao Titove posmrtne ostatke iz Ljubljane u Beograd.
Štafeta mladosti
Iako su minule mnoge godine od Titove smrti još uvek je u nekim gradovima regije prisutno obeležavanje ovog datuma. Tradicionalno, Titov grob i Kuću cveća u Beogradu posetiti veliki broj njegovih poštovalaca.
Svojevremeno je centralna manifestacija organizovana na stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet.
Titu je tom prilikom uručivana štafeta mladosti, koja je svaki put polazila iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije. Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke.
Štafeta je bila svake godine drugačije dizajnirana, a u njoj su se nalazile poruke omladine SFRJ za „voljenog predsednika“ iz svih tadašnjih republika.
Titov spomenik
Gradski Trg partizana dugo godina je krasio spomenik Josipu Brozu Titu. Spomenik je rad vajara Frana Kršinića. Veliki bronzani spomenik visok 4,75 metra, težak nekoliko tona, je najveći spomenik podignut Titu, veći čak i od onoga koji se nalazi u Kumrovcu.
Postavljen je 3. jula 1961. na centralni užički trg u čast Josipa Broza Tita, koji je u vreme Užičke republike 1941. iz Užica rukovodio oslobodilačkom borbom tokom Drugog svetskog rata. Toga dana na Trgu partizna bio je skup kome je prisustvovao veliki broj građana Užica, okolnine, a oni koji se sećaju tog perioda kažu da je bilo dosta onih i iz drugih mesta tadašnje države.
Spomenik je godinama bio na Trgu partizana, a potom je 1991. godine uklonjen dizalicom i premešten u dvorište užičkog Narodnog muzeja gde se i dan danas nalazi.
Bilo je u više navrata pokušaja da se spomenik vrati na Trg parizana, ali bezuspešno.
I samo Užice je dugo godina nosilo Tirovo ime, od 1946. do 1991. godine zvalo se Titovo Užice, kada je negde u vreme sklanjanja spomenika iz imena grada uklonjeno i ono Titovo. Još uvek se mogu videti znaci, jedan je na Tari, na kome i dalje stoji pravac Titovo Užice. Doduše, ovo Titovo je nedavno precrtano.
A u Užicu a Trgu partizana na mestu gde je 30 godina stajala bista Josipa Broza Tita pažnju prolaznika privukla je postavka studenata za potrebe snimanja filma, svojevrstan performans, mnogi su pomislili da je spomenik vraćen na mesto odakle je „divljački “ uklonjen, a mi smo pisali „Nije se vratio Tito“.
Nakon raspada stare jugoslovenske države svi su zaboravili na ovaj prazanik i počeli da slave neke druge, svoje. U Srbiji se sada slavi Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra.
“Projekat „SPOMENICI UŽIČKOG KRAJA – Da li odolevaju vremenu?“se realizuje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2022. godini. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Užica već isključivo autora.“
Foto: Užička gimnazija
Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
