Blagovesti se uvek se slave 7. aprila, u znak sećanja na blagu vest, kada je arhangel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike.
Prema Svetom pismu, na današnji dan je Bogorodica saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo, a ovaj praznik se naziva Blagovesti i znači radosno saznanje.
Na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo. Protivno ubeđenju da do Vaskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti.
Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.
U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci.
Među verovanjima je i ono da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano neko blago.
Postoji i verovanje da od 7. aprila, pa sve do Velikog petka, dobro započeti bilo kakav veći posao, kao što su otvaranje prodavnice, gradnja… kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.
Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Dan posle praznika Blagovesti, SPC slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
Detaljnije informacije o koronavirusu u tekstu Užicemedia.
