Preminula modna kreatorka Dobrila Smiljanić u 91. godini. Pokrenula je zlatiborske pletilje stvorivši autentičan „Sirogojno stil“. Njeno ime je zauvek upisano u priču o Zlatiboru.
Njena vizija, hrabrost i ljubav prema ovom kraju stvorile su nešto što je mnogo više od zanata. Iz vrednih ruku zlatiborskih žena, uz njenu ideju i upornost, nastali su čuveni Sirogojno džemperi – simbol tradicije, umeća i duha našeg kraja, prepoznat širom sveta.
Preminula modna kreatorka Dobrila Smiljanić Njeno ime je zauvek upisano u priču o Zlatiboru
Dobrila je znala da u malim selima Zlatibora postoji veliko bogatstvo – znanje, strpljenje i dar žena koje su vekovima plele toplinu u vuni. Ona je to bogatstvo pretvorila u ponos čitavog kraja. Pružajući mnogim porodicama priliku da ostanu na svojim ognjištima i da svojim radom ispišu deo istorije.
Zahvaljujući njoj, tradicija nije ostala samo uspomena – postala je brend, kulturno nasleđe i jedan od simbola Zlatibora.
Hvala Vam, draga Dobrila, što ste svojim radom, vizijom i srcem ostavili neizbrisiv trag u našem kraju. Vaše delo će nastaviti da živi – u nitima vune, u pričama našeg naroda i u identitetu Zlatibora, piše Turistička organizacija „Zlatibor“.
Preminula modna kreatorka Dobrila Smiljanić Muzej pletilja u Sirogojnu
O džemperima iz Sirogojna i Dobrili Smiljanić mnogo toga je napisano. Postali su poznati u svetu još šezdesetih godina XX veka kada je počela organizovana prodaja ručno rađenih džempera i drugih odevnih predmeta od vune. Stizali su u svetske metropole i oduševljavali mnoge.
Radi podsećanja na to doba i ovu vrednu i uspešnu ženu, Dobrilu Smiljanić, u serijalu ČUVARI TRADICIJE deo koji je zapisao Milisav R. Đenić.
„Izlokanim krčenicima stigla je u zabit zlatiborsku gde su u raštrkanim kolibama još gorele petrolejke, lojanice i zublje luča, sa dalekih izvora voda donošena u bucama, u upotrebi bili naćvari i dolavi, dotrajale sinije i tronoške i neizostavna zadimljena ognjišta. Ali kad je nepogrešivim instiktom dojmila svu lepotu ručnih radova žena ovog područja i vekovima prenošenu veštinu pletenja, donosi odluku da krene u ostvarenje svojih mladalačkih snova.
Dok su mnogi skeptici govorili da je to obična avantura mlade devojke, ona je verovala da joj je sudbina dodelila apostolsku ulogu da pomogne ljudima da ostvare vekovne težnje ka lepšem i boljem. Da svojim iskonskim zanatom, neprestanom i grčevitom borbom pobegnu iz patrijarhalnog, oskudnog okruženja… Da iz prtišta, opanka i gunja što pre stignu u bogatije i humanije društvo. Krenula je za svojom zvezdom vodiljom“, piše o Dobrili Đenić.
O njenom radu meštani Sirogojna kažu: Hvala Bogu što nam se Dobrila dogodila!
Kreirala je modele i motive, a pletilje su, prema njenim nacrtima, izrađivale džempere
Dobrila Smiljanić je rođena 5. septembra 1935. godine u zemljoradničkoj porodici u selu Radobuđa, nedaleko od Arilja. Školovala se u Užicu, a zatim u Beogradu, gde je stekla ekonomsko obrazovanje. Od detinjstva bila je okružena narodnim rukotvorinama i pletenjem. Što će kasnije značajno uticati na njen rad i interesovanje za tradicionalne zanate.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, dolazi u Sirogojno. I uključuje se u organizovanje ženske domaće radinosti. Tokom 1962. godine pokreće proizvodnju ručno pletenih odevnih predmeta u okviru zemljoradničke zadruge. I okuplja žene iz sela i okoline koje su imale veštinu pletenja.
Dobrila Smiljanić je kreirala modele i motive. A pletilje su, prema njenim nacrtima, izrađivale džempere, jakne i druge odevne predmete od kvalitetne vune. Na ovaj način mnoge žene na Zlatiboru su stekle dodatne prihode i zadržale tradicionalnu zanatsku veštinu.
Pod njenim vođstvom nastaje brend „Sirogojno Style“. Prepoznatljiv po ručno pletenim vunenim džemperima sa motivima zlatiborske prirode i narodnim ornamentima.
Ovi komadi brzo su postali popularni u Jugoslaviji, ali i u svetu. Nosile su ih brojne poznate ličnosti, kao što su britanska kraljica Elizabeta II, Nensi Regan i Jovanka Broz.
Kolekcije brenda „Sirogojno“ predstavljane su na modnim pistama i prodavale su se u prestižnim svetskim modnim centrima, poput njujorške Pete avenije.
Dobrila Smiljanić je svojim radom povezivala tradicionalno srpsko nasleđe i savremeni modni dizajn, stvarajući od lokalne domaće radinosti međunarodno prepoznatljiv modni brend. Njena inicijativa omogućila je očuvanje autentične kulturne tradicije tog kraja i zapošljavanje žena na Zlatiboru.
Sećanje na njen rad danas se čuva u Muzeju pletilja u Sirogojnu, gde su izložene fotografije, dokumenti i modeli čuvenih vunenih odevnih komada.
Sahrana Dobrile Smiljanić je u nedelju, 8.marta, u 13.00 časova, u selu Sirogojno.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
