Memorijalno poetsko veče „Kroz muziku i stih sećanja ne blede, ne zaboravljamo njih”, priređeno u znak sećanja na članove, slepog pesnika, muzičara, sportistu i novinara Vukomana Vula Tatovića i slepog pesnika i muzičara Dragana Popovića Kuruzliju.
I ove godine Međuopštinska organizacija Saveza slepih Srbije Užice (MossS Užice) i Narodna biblioteka Užice priredidili su memorijalno poetsko veče i prisetili se svojih vrednih članova, koji su u organizaciji i gradu ostavili dubok trag.
– Dva divna prijatelja, neumorna, njihovo delo i uspomena živeće i trajati večno. A i mi ćemo ih se uvek sećati. Potrudićemo se večeras da ih na umetnički način predstavimo Buda i ja. Uz pomoć naših dragih prijatelja iz Ekonomske škole sa profersorkama i direktorkom Gocom Rogić,- kazala je Dragana Dučić.
Najpre je govorila o Vukomanu Vulu Tatoviću, a potom podsetila da ih je prošle godine napustio i Dragan Popović Kurzlija.
– O druženju sa Vulom u udurženju moglo bi se nadugo i naširoko pričati. Ostavio je samo jednu zbirku pesama, „Snoviđenja“, ali ta zbirka ima poseban sjaj.
Memorijalno poetsko veče O pesničkoj darovitosti svedoče pesme u zbirci „Snoviđenja“
Vukoman Vule Tatović je rođen u ivanjičkom selu Tisovica. Rano je ostao bez vida, ali ga to nije sprečilo da svojom upornošću i trudom dostigne visine, koje su često nedostižne i za one koji vide.
Kao talentovan muzičar, svirao je dvojnice, frulu i harmoniku, za svoje interpretacije vrlo često je dobijao i nagrade koje su bile na ponos Međuopštinske organizacije slepih u Užicu, čijem je razvoju dao izuzetan doprinos.
Bio je omiljeni telefonista u Saobraćajnom preduzeću „Raketa“, prvi saradnik/dopisnik Radio Užica, čijom zaslugom je ovaj radio imao najviše slušalaca u njegovom rodnom, ivanjičkom kraju, zabeleženo je nakon jednog od ranijih sećanja u užičkoj Narodnoj biblioteci.
O njegovoj pesničkoj darovitosti svedoče pesme objavljene u zbirci „Snoviđenja“ 1979. godine.
Predsednica udruženja Dragana Dučić podsetila je i da stalno pripremaju umetničko veče da se prisete Vula i onoga što ih je vezivalo za njega. Dodajući, da su organizacije ovakvih večeri i sećanja pomogli brojni umetnici, kojima se zahvalila.
A potom je govorila o Draganu Popoviću Kuruzliji, koji se bavio pedagoškim radom, muzikom, pisao je poeziju. Sa njima u udruženju se družio do 2025. godine.
„Mesec na dohvatu ruke“
Dragan Popović Kuruzlija, slepi pesnik, muzičar i skulptor je rođen 1952. godine u Rači kod Bajine Bašte. U Bajinoj Bašti je završio osnovnu školu, potom se školovao u Užicu, gde je završio Višu pedagošku. A zatim školovanje nastavio na fakultetu u Skoplju.
Pisao je prozu i poeziju. Objavio je zbirku pesama iz koje je desetak pesama nagrađeno na „Poetskoj pozornici” u Ćupriji. Dobitnik je književnih nagrada „Vojislav Minić”, „Milutin Uskoković”.
Po njegovim tekstovima snimljena je televizijska emisija „Mesec na dohvatu ruke“, koja je nagrađena. Zatim, etno-film „Od verema goreg jada nema“, takođe dobitnik nagrade. Pored književnog rada, pravio je i skulpture u drvetu. Uzor su mu bili stari seoski majstori.
Poznate su njegove zbirke pesama: “Oljubičene zore petrovske”, “Ljudi moga zavičaja”, a pisao je i pripovetke.
Penzionisan je u vreme kada je počeo da gubi vid, kao nastavnik muzičke kulture. Penzionerske dane je provodio u selu Ponikovici kod Užica.
U programu su pored Dragane Dučić i Budimke Tošić, stihove čitali učenici/ce Ekonomske škole sa kojima Međuopštinska organizacija Saveza slepih Srbije Užice sarađuje. Nastupile su i članice etno grupe „Đurđevak“.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
