U prestonici ćirilice, u Rači, malom mestu kod Bajine Bašte, otvoren je Muzej. Adaptacija prostora satre osnovne škole trajala je gotovo deceinju. U projekat sa postavkom uloženo je oko 80 miliona dinara.
Otvaranju su prisustvovali visoki funkcioneri, savetnik predsednika Republike Miloš Vučević, ministri srpske vlade – kulture Nikola Selaković i telekomunikacija i informisanja Boris Bratina. Predstavnici opština i gradova iz okruženja. Građani.
Ćirilica predstavlja jedno od najprepoznatljivijih obeležja nacionalnog identiteta i važan je deo evropske kulturne raznolikosti, rekao je na otvaranju Muzeja ćirilice, savetnik predsednika Republike Miloš Vučević.
– Muzej ćirilice treba da bude mesto koje simbolizuje istorijsko pamćenje, kulturni identitet i duhovno trajanje srpskog naroda. Muzej ćirilice treba da “obrazuje i opominje” rekao je VD direktor muzeja, profesor Aleksandar Milanović.
Po njegovim rečima “muzej je smešten na mestu koje ima poseban značaj u istoriji srpske pismenosti”. On je podsetio na doprinos koji su dali Sveti Sava, Dositej Obradović i Vuk Karadžić. Ne treba zaboraviti monahe, učitelje koji su kroz istoriju prenosili znanje i ljubav prema ćirilici.
Otvaranje Muzeja ćirilice je “veliki dan za ovu opštinu i za ceo srpski narod”, rekao je predsednik opštine Bajina Bašta Milenko Ordagić.
– Muzej ćirilice biće mesto učenja o prošlosti, ali i institucija okrenuta budućnosti, – rekao je predsednik opštine.
I dodao da treba da bude čuvar nacionalnog pisma i kulture.
Grad Užice na svečanosti predstavljli su pomoćnik gradonačelnice Stefan Maksimović i član Gradskog veća Branko Popović.
U prestonici ćirilice: Izložbe, interaktivni sadržaji, edukativni programi
Kroz Muzej ćirilice, u minulu subotu, proveli su nas i dosta toga zanimljivog isričali ljubazni domaćini, Tanja Marić, kulturolog saradnik i Ognjen Jeličić, master učitelj. Nastojaće, kako rekoše, da savremenim pristupom približe bogatu istoriju ćirilice široj javnosti.
- Kroz izložbe, interaktivne sadržaje, edukativne programe;
- Da ostvare doboru saradnju sa školama, institucijama i istraživačima;
- Programi će biti usmereni na edukaciju i podizanje svesti o značaju srpskog jezika i ćiriličkog pisma;
- Očuvanju nacionalnog identiteta;
- Podsticanje mladih generacija da koriste i neguju ćirilično pismo.
- Poštovanju tradicije i odgovornosti prema kulturnom identitetu.
Dodaju, Muzej Ćirilice je državna ustanova sa osnovnom misijom da čuva i promoviše srpsku ćirilicu kao jedinstveno kulturno blago, ali i kao živo pismo, koje se razvija i prilagođava savremenom dobu.
Stalna postavka donosi priču o istoriji ćirilice, razvoju srpskog jezika i pismenosti kroz vekove, kao i o značaju Račanske književne škole, koje je u XVII veku bila najvažniji centar prepisivačke delatnosti na ovim prostorima.
Pored klasičnog dela postavke, Muzej ćirilice ima multimedijalne i interaktivne sadržaje namenjene deci i mladima. Gde posetioci kroz digitalne instalacije mogu da uče i saznaju mnogo toga o istoriji i lepoti ćiriličnih slova.
Muzej ćirilice u Rači kod Bajine Bašte ima ambiciju da bude nacionalni centar očuvanja i promocije ćirilice. Mesto dijaloga između tradicije i modernosti. Njegov značaj je nacionalni, jer on spaja kulturu, obrazovanje i turizam. Nudeći posetiocima priliku da se kroz istoriju pisma upoznaju sa identitetom naroda koji ga je stvarao i neguje vekovima.
Svojim postojanjem, Muzej ćirilice ne samo da podseća na vrednost nasleđa, već i poziva nove generacije da ga s ponosom čuvaju i prenose. Kao središte srpske ćirilične baštine to je mesto gde se prošlost, sadašnjost i budućnost pisma susreću u jedinstvenom prostoru kulture.
Razlozi zbog kojih je Bajina Bašta prestonica ćirilice:
Blizina manastira Rača
U neposrednoj blizini je čuveni manastir Rača i Račanska književna prepisivačka škola, koji su od izuzetnog značaja za očuvanje srpske pismenosti u najtežim vremenima pod turskim ropstvom. Račanski rukopisi i danas se nalaze u muzejima širom Evrope.
U retko kom srpskom manastiru su se tako oštro prelamale sudbine naroda i ishodile istorijske mene kao u hramu Hristovog Vaznesenja u Rači. Ovo svetilište je zablistalo u srednjem veku i izraslo u središte pravoslavne duhovnosti i kulture, rasadnik pismenosti. A zatim se sa izlivom osmanlijske osvajačke bujice u srpske zemlje sačuvalo sa dubokim ponorima nesreće i zla.
Patrijarh srpski gospodin Pavle bio je monah u manastiu Rača. Zahvaljujući njemu, deo svetih moštiju kralja Dragutina, osnivača i ktitora manastira, može se danas videte u manastiru.
U PRESTONICI ĆIRILICE Račanska prepisivačka škola
Začeci savremene srpske pismenosti vuku korene iz račanske književne i prepisivačke škole. Račani su posle velike seobe Srba stvorili osnovu srpske azbuka i književnosti u novom veku. Istorija srpske književnosti najveći deo stvaralaštva u XVII i prvim decenimaja narednog veka oderđuje pojmom “Račanska prepisaivačka škola”.
Turski putopisac Evlija Čelebija je 1630. godine zapisao da je skriptorija u Rači imala 300 kaluđera – prepisivača, koje je opsluživalo 400 čobana, kovača, ekonoma i druge posluge. U obezbeđenju je bilo 200 stražara. Ostaci srednjovekovene skriptorije još postoje.
Miroslavljevo jevanđelje u vreme Drugog svetskog rata čuvano u Rači
Najznačajnija srpska ćirilična knjiga, Miroslavljevo jevanđelje, čuvano je i sačuvano od uništenja u manstirru Rača za vreme Drugog svetskog rata. Najraskošnije opremljen rani srpski rukopis ispisan je pismenima na najfinijem pergamentu i ukrašen sa gotovao tri stotine pozlaćenih inicijala i minijatura je kulturno dobro od izuzetnog značaja koje je upisano na listu UNESKO – Pamćenje sveta.
Manastir Rača u svojoj riznici danas čuva fototipsko izdanje, koje zauvek podseća na ratno čuvanje orginala u “drvenoj Rači ukraj Drine”.
U PRESTONICI ĆIRILICE Zaštita, negovanje ćirilice i manifestacije
Pored toga, kako navode u brošuri, važna je šetno-edukativna staza Račana u Nacionalnom parku “Tara”. U pitanju je duhovna i istorijska trasa koja povezuje manastir Raču i mesto gde su se u miru prepisivale i ukrašavale knjige i gde su kaluđeri Račani sačuvali ćirilično pismo. Brojnim obrazovno-informativnim panoima šetnja stazom podseća na znamenita činjenja monaha i vekovnu kulturnu baštinu ovog područja.
Opština Bajina Bašta je prava lokalna samouprava u Srbiji koja je usvojila Deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice koja propisuje sveobuhvatne mere na zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
Ćirilična baština je jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija u regionu, posvećena srpskom jeziku i očuvanju ćirilice.
Održava se u Bajinoj Bašti svakog maja, oko praznika Svetog Ćirila i Metodija. Cilj ove višednevne manifestacije je da podstiče i neguje korišćenje ćirilice, da na srpskom govornom području obogaćuje kulturni identitet i unapređuje sadržaje u oblasti srpskog jezika i kulture.
Pa jedinstveni Park ćirilice u centru Bajine Bašte. Ćirilična biciklijada koja se održava svakog septembra na trasi Park – ćirilice – manastir Rača – izletišete Ćirilica – Park ćirilice. Posetiocima ovog kraja i Muzeja ćirilice je na raspolaganju veliki broj suvenira, naravno da se koristi ćirilično pismo.
Muzej ćirilice u Rači finansiran je kroz projekat „Gradovi u fokusu“. Rekonsturkcija i adaptacija stare škole u muzej trajala je gotovo deceniju. Sredstva su obezbedili resorno Ministarstvo i Opština Bajina Bašta. U projekat sa postavkom uloženo je oko 80 miliona dinara.
Muzej ćirilice je lepo uređen, okolina takođe, na ulazu vas dočeka jedno veliko ćirilično slovo Ć u cveću. I dobrodošlica u Dom ćirilice.
Jedino ostaje da se uradi put od Bajine Bašte prema manastiru Rača i Muzeju ćirilice. I apel nadležnima da ovo što pre uvrste u plan rada, ako već nisu.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
