Obeležena 83. godišnjica – Parastos poginulim borcima služili su sveštenici užičke crkve. Potom su položeni i odata počast ispred spomenika Memorijalnog kompleksa na Kadinjači. Izveden je i prigodan umetnički program.
Vence su položili, predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Zatim, Grada Užica, SUBNOR-a Srbije, drugih boračkih udruženja i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i građani.
Na ovom mestu je 29. novembra 1941. godine odigrala bitka. U kojoj su Radnički bataljon, Posavska i Oraška četa branili prvu slobodnu teritoriju u Evropi u nemačkoj ofanzivi, štiteći povlačenje partizanskih snaga i Vrhovnog štaba iz Užica.
U ime Užica prisutne je pozdravio Rajko Radosavljević, pomoćnik gradonačelnice. Žrtva boraca Radničkog bataljona ostaje da nama i generacijama koje dolaze bude motiv i vodič kako se čuva svoj grad i svoja država, rekao je.
“Ovom bitkom prestala je da postoji Užička republika. Ali je nastavila da živi do današnjih dana i živeće sigurno još dugo. Zahvaljujući svima nama, koji se trudimo da obeležavanjem važnih istorijskih datuma, podsećamo na sve heroje naše bogate istorije.
Obeležena 83. godišnjica bitke na Kadinjači
Raduje me prisustvo učenika i mladih. Koji iz godine u godinu, ovde na Kadinjači, odajući počast precima, grade put ka budućnosti u kojoj će se tradicija negovanja sećanja nastaviti.
Grad Užice će u saradnji sa Narodnim muzejom Užice i resornim ministarstvima nastaviti da održava, obnavlja i čuva ovo i sva ostala spomen obeležja, sa željom da to čine i oni posle nas.
Naravno podižemo i nova, jer želimo da se bar na taj način odužimo onima koji su zaslužni za slobodu koju imamo”, poručio je Radosavljević.
Obeležena 83. godišnjica
Užice je jedan od nezvaničnih gradova heroja Drugog svetskog rata
Prema rečima Zorana Antića državnog sekretara Ministarstva za rad, zapoljavanje i boračka pitanja, podvig Radičkog bataljona je neodvojivi deo slavne slobodarske istorije srpskog naroda.
“Okupili smo se danas na Kadinjači, pred ovim monumentalnim svedočanstvom epskog herojstva Užičana i Zlatiboraca, spomenika podignutog njima u čast, da se i 83. put poklonimo senima palih boraca Radničkog bataljona.
Užice je jedan od nezvaničnih gradova heroja Drugog svetskog rata, grad koji je bio sedište prve slobodne teritorije na tlu okupirane Evrope i grad koji je dao velike žrtve za slobodu u borbi protiv fašizma i nacizma“, rekao je Antić.
“Kadinjača je sveto mesto, gde je ispisana jedna od najsvetlijih i najtragičnijih stranica naše istorije”, poručio je u ime republičkog odbora SUBNOR-a, Milić Vukić.
“Podvig radničkog bataljona nije bio samo vojnički čin. Već čin duboke ljubavi prema svom narodu i svom zavičaju”, naglasio je Vukić.
U obeležavanju godišnjice učestvovali su predstavnici Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Grad Užice i Narodni muzej Užice.
“Užička republika”
Užička republika je naziv za oslobođenu teritoriju zapadne Srbije i Šumadije. Koja se od 24. septembra do 29. novembra 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, 67 dana, nalazila pod kontrolom Narodnooslobodilačkog partizanskog pokreta.
Centar teritorije, po kojem je i dobila naziv bilo je Užice. Narodnooslobodilački pokret uspeo da formira svoju prvu slobodnu teritoriju i izvrši organizaciju života i pozadine. U oslobođenom Užicu je bio centar ustanka u Jugoslaviji. U njemu se nalazilo vojno i političko rukovodstvo NOP-a — Vrhovni štab i Centralni komitet KPJ. Ali i druge vojno-političke organizacije.
Funkcionisala je partizanska fabrika oružja i izlazio list „Borba“. Užička republika prestala je da postoji 29. novembra 1941. godine. U velikoj ofanzivi snaga Osovine potpomognutom četničkim odredima. Partizani su tog dana pretrpeli poraz na Kadinjači.
“Pao je četrnesti kilometar, al’ nikad neće Kadinjača”
Prilikom povlačenja preko Zlatibora, u novembru i decembru 1941. godine, pratile su ih nemačke jedinice, koje su tada, čineći užasan zločin nad ranjenicima i zlatiborskim civilnim stanovništvom. Streljano je osam boraca Druge čačanske partizanske čete, pet boraca Šeste ibarske partizanske čete, osamnaest boraca Tamnavskog partizanskog bataljona. Kao i 41 civilna meštanina Zlatibora.
Za nepokretno kulturno dobro Spomen kompleks proglašen je 1979. godine. Autori su vajar Miodrag Živković i arhitekta Aleksandar Đokić.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
