Dan Državnosti, 15. februar, jedan je od najbitnijih datuma u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka).
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.
Podsetimo, 15. februara 1804. počeo je Prvi srpski ustanak i počela je borba za oslobođenje od Turaka.
A 15. februara 1835. Skupština u Kragujevcu donela je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.
Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje. Praznik Sretenje proslavlja se od 541. godine.
Pošto Sretenje – Dan državnosti Srbije – pada u dane vikenda, neradni je dan i ponedeljak 17. februara.
Više o Sretenju, državnom i verskom prazniku na linku Užicemedia.
Izložba u Istorijskom arhivu
A povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja – biće otvorena izložba pod nazivom „Banjaluka, centar Vrbaske banovine“.
Izložba je priređena na osnovu bogate izvorne građe Arhiva Republike Srpske, a kroz arhivske dokumente i fotografije predstavlja centralno gradsko jezgro i niz građevina u Banjaluci koje je kao trajnu zaostavštinu gradu ostavio ban Svetislav Milosavljević.
U najkraćem reč je o društvenom životu u jednom od zlatnih perioda Banjaluke, od 1929. do 1941. godine i bazirana je na istoimenoj monografiji arhivskih dokumenata koja je nastala kao rezultat višedecenijskog rada autora Nebojše Radmanovića i Verice M. Stošić na polju arhivistike i istoriografije. Koautor izložbe je Vladan Vukliš.
Organizatori izložbe su Arhiv Republike Srpske i užički Istorijski arhiv.
Izložba će biti otvorena danas, petak, 14. februar, sa početkom u 14 časova.