Sveti Prokopije je jedan od ognjenih svetaca, a posebno se praznuje radi zdravlja dece. Krsna slava pojedinih porodica, a kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata.
Na današnji dan, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sveti Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije.
Kada je porastao video ga je car Dioklecijan i toliko ga je zavoleo da ga je odmah uzeo u svoj dvor, gde je bio pri njegovoj vojsi. Kada je Dioklecijan odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanija u Aleksandriju s jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje hrišćane.
Na tom putu jedne noći dogodio se jak zemljotres i Neanije je čuo Božiji glas. Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Tražio je da mu naprave onakav krst kakav je video.
Umesto da krene na hrišćane on je s vojskom ipak krenuo protiv Agarjana, i kao pobednik ušao je u Jerusalim gde je majci rekao da je sada hrišćanin.
Nakon toga mučen je i bačen u tamnicu gde mu se opet javio Hrist koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen. Upokojio je se 303. godine.
Sveti Prokopije – Prokuplje, dobilo ime po ovom svecu
U Nišu je pre Nemanjića postojao manastir Svetog Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja.
Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
Prokopije je krsna slava pojedinih porodica, a a kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje.
Narodni običaji
Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 „zaprečitih“ dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim zaštitnikom, a smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Na Svetog Prokopija se ne valja kupati na reci, izbegava se kopanje, čak i sahranjivanje. Kažu na današnji dan „ne valja bosti“ ni zemlju, ni platno, jer nije dobro zbog ujeda zmija.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
