Vernici Srpske pravoslavne crkve slave Preobraženje gospodnje. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni… njega poslušajte“.
Ovaj praznik pada u Gospojinskom postu koji su, mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi. Posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi, na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg“.
Hristos, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su, mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba. Osim toga, postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže: Preobražava se i voda i gora, ali i da se na Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
U našem kraju na Zlatiboru postoji crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg. Hram je izgrađen u periodu između 1993. godine i 2013. godine i pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Temelji ovog hrama osveštani su 1993. godine na Preobražanje, glavni građevinski radovi su završeni 2005. godine, a hram je svečano osveštan na Miholjdan2013. godine.
Detaljnije o Preobraženju na linku SPC.
