Preobraženje veliki praznik, koji slave vernici i SPC, posvećeno je sećanju na događaj kada je Isus Hrist na gori Tavor u prisustvu Mojsija i proroka Ilije najavio nebesku snagu nove vere i svoju ulogu cara nad carevima, koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
U pravoslavnim hramovima na Preobrženje blagosilja se novi rod grožđa, koje se prema običajima prvi put jede na današnji dan. U narodu se veruje da se 19. avgusta priroda preobražava, leto se bliži kraju.
Zanimljiva su verovanja da na ovaj sveti dan ne valja spavati preko dana, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Kažu da nije dobro ni da se tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani kako im to ne bi prešlo u naviku, pa da postanu zgubidani i raspikuće.
Uvreženo je i mišljenje da se na, Preobraženje veliki praznik, i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, te da ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum.
U nekim krajevima u Srbiji ljudi na Preobraženje beru lešnike i čuvaju ih tokom cele godine za lek kad nekoga zaboli uvo.
Može se čuti i da je Bog stvorio vinovu lozu i njene plodove kako bi blagoslovio ljudski rod. Međutim, đavo je, da bi privoleo ljude da mu se pridruže, stvorio kupinu, koja sazreva pre grožda. E, zato se smatra da ne treba jesti kupine sve dok se grožđe ne proba.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama i jezerima jer se od tog dana preobražava i gora i voda te se nikako ne valja više kupati u rekama i jezerima.
U našem kraju na Zlatiboru postoji crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg, koja je građena od 1993. do 2013. godine. Pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve.
Crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem podignuta je po projektu profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Radojevića.
Crkva zauzima površinu od 520 metara kvadratnih. Zidove je oslikao profesor Vidoje Tucović.
Temelji hrama su osvećeni na Preobraženje.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt!
