Požar na deponiji Duboko izbio je 5. maja, i drugi je ove godine. Prvi je bio u martu i gašen je dvadeseak dana. Dr Branimir Jovančićević kaže da Užičani nisu svesni koliko je ovo veliki problem, koliko su opasne emitovane čestice i da je akcident na visokom nivou.
Regionalna sanitarna deponija “Duboko” osnovana je kao javno komunalno preduzeće 2005. godine a 2011. počela sa radom, naredne godine registrovana je kao Regionalni centar za upravljanje otpadom. Osnivači ovog javnog preduzeća su devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Požar koji je zahvatio veliki deo tela deponije izbio je 5. maja, i drugi je ove godine. Prvi je bio u martu i gašen je dvadesetak dana. Požar se pojavio na dubini od petnaest metara i brzo se širi, rekao je direktor Regionalne sanitanrne deponije, Milomir Milovanović:
”To se jednostavno dešava na svim deponijama gde se odlažu materijali koji se upale kada je toplije vreme, a ako se nađe staklo na površini, pali se paprir, karton, sve gori, i stvaraju se ti takozvani deponski gasovi tokom raspada komunalnog otpada, i dok ne iskopate na toj dubini, ne možete ugasiti požar.
Mi radimo sve u skladu sa zakonom. U toku godine imamo oko 850 raznih analiza koje radimo za ambijentalni vazduh, podzemne vode, površinske, otpadne vode. Radimo sa ovlašćenim laboratorijama, a imamo i svoju laboratoriju i svakodnevno uzimao uzorak vode i ispitujemo”, rekao je direktor deponije.
Dok se požar na deponiji Duboko širio telom deponije i zahvatao sve veću površinu, uprkos naporima brojnih vatrogasno- spasilačkih ekipa, gusti dim obavijao je Užice i Sevojno, čak i Požegu, a smrad se osetio i na Zlatiboru.
Nekoliko dana Zavod za javno zdravlje u Užicu nije se oglašavao, a kada je u delu Užica proglašena vanredna situacija, ZZJZ Užice saopštio je kako se merenja kvaliteta vazduha vrše 24 sata dnevno i da nijedan parametar koji oni mere, nije prešao dozvoljene granice.
Ali direktorka Zavoda Marija Palikuća ipak je savetovala građanima da ukoliko su u mogućnosti, izbegavaju boravk na otovorenom, da zatvaraju prozore i da ne izvode decu na igrališta.
U Srbiji nema monitoringa za praćenje najotrovnijih supstanci
Veliki požar na Regionalnoj sanitarnoj deponiji “Duboko” kod Užica jedan je od najvećih ekoloških akcidenata u proteklih dvadesetak godina u Srbiji, a posledica je javašluka, lošeg upravljanja, odnosno izostanka kontrole emisije metana, koji nastaje mikrobiološkom razgradnjom komunalnog otpada, ocenio je dr Branimir Jovančićević, redovni profesor Hemijskog fakulteta i eminentni stručnjak za oblast zaštite životne sredine, boraveći u Užicu pet dana nakon izbijanja požara na telu deponije.
„Kada je u Užicu deponija 2011. počela sa radom, svi smo bili puni optimizma i nade da se nešto menja kada je u pitanju upravljanje komunalnim otpadom u regionu. Nakon toga trebalo je da usledi druga faza koja je podrazumevala apsolutnu kontrolu komunalnog otpada, to se nije desilo i trenutni požar je teško sanirati, a posledice toga su emisije veoma štetinih zagađujućih supstanci“, – kaže Jovančičević i dodaje:
„Najznačajnije je to što mi u Srbiji nemamo razvijen monitornig za praćenje onih zagađujućih suspstanci koje se oslobađaju pri ovakvim akcidentima. Mi ćemo da merimo te čuvene PM čestice ili okside azota, okside ugljenika i okside sumpora, ali mi nemamo razrađene metode za merenje organskih polutanata, pre svega onih koji se nazivaju dugotrajne organske zagađujuće supstance, a među njima su najopasniji dioksini i furani, tako da mi zapravo ne znamo kakve su posledice, samo ih osećamo.
Međutim, ne treba stavljati akcenat na PM čestice, koje su same po sebi opasne, postoji nešto mnogo opasnije od toga, a to su ti organski polutanti, a mi nemamo eksplicitan podatak koliko njih ima u vazduhu. Ja kao hemničar i profesor industrijske hemije i hemije zaštite životne sredine, znam da u takvim uslovima sagorevanja organske susptance koja se nalaze u komunalnom otpadu, su dioksini i furani morali da se stvore.
Oni su teški, teško migriraju i teško odlaze u gornje delove atmosfere. Ostaju u donjim delovima atmosfere, a često padaju i talože se u sedimente i na zemljšitu i u površinske i podzemne vode. (VIDEO)
Ovo je pitanje svih građana Užica, a ne politike, smatra Jovančićević i dodaje da će posledice ovog akcidenta biti dalekosežne:
“Požar se desio zato što nije kontrolisana emisija metana i njegovo koncentrovanje koje se dobija mikrobiološkom razgradnjom organskom supstancom koja se nalazi u komunalnom otpadu. To je bilo u planu, jer to podrazumeva jedna sanitarna deponija, ne samo kontrolu emisije metana, već i kontrolu površinskih i podzemnih voda, zemljišta, sedimenata, to apsolutno nemamo. I samim tim, sanitarnu deponiju mi pretvartamo u smetlište.
Jovančićević zaključuje da će biti vrlo teško da se požar sanira, čak i ako kiša padne. U tom slučaju proces će biti opasan jer će požar nastaviti da tinja, a to su idelani uslovi za stvaranje dioksina i furana. Ovo je pitanje zdravlja i opstanka građana Užica i poručio da vlast Užica i institucije nemaju pravo da zataškaju ovaj slučaj, jer smo potpisnici Arhurske konvencije.
Jovančićević je rekao i da Užičani nisu svesni koliko je veliki problem, koliko su opasne emitovane čestice i koliko je akcident na visokom nivou. Poručio je da nevezano od lokalnih izbora svi moramo da se usredsredimo na rešavanje ovog problema.
Postoje supstance za koje se merenja ne vrše, poput dioksina i furana
Sličnu, ali veoma ublaženu sliku štetnih posledica koji je doneo požar na deponiji Duboko prezentovala je Užičanima dr Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut”:
“U vazduhu postoje supstance za koje se merenja ne vrše, poput dioksina i furana i mi pretostavljamo da oni sada postojei zato se i rade te preventivne mere. Mi nismo u stanju da ih merimo, a ono što je jako bitno za nas lekare,koji se bavimo malo duže tom problematikom, znamo da akutne simptome će vam proizvesti emisija sumpor – dioksida, emisija vodonik sulfida.
To su neorganski gasovi koji štipaju, ti takozvani zagušljiivci, a ono što nas lekare najviše brine to je situacija nakon gašenja požara, šta će biti sa emisijama malog inteziteta, ali koje traju dugo.
Mi stalno brinemo o tome što je voda obojena, vazduh štipa, ali mi moramo tu preventivu prebaciti na te dugoročne mere, na dugoročnu brigu o zdravlju, jer za nas je najpogubnije kasnije prisustvo tih štetnih materija u zemljištu, hrani. Naročito treba voditi računa, ne toliko o biljnoj hrani, već o uzgoju životinja u tim zonama“, zaključila je dr Matić.
Povrtari zabrinuti, bore se za svoju zemlju i svoju proizvodnju
Prve kuće od deponije udaljene su oko 150 metara, a najbliža deponiji je kuća Biljane Cicvarić, koja za naš portal kaže: “Ovo je strašno, ovo je jedna velika katastrofa, deponija ovako radi od 2012. godine, i ovde više ne može da se diše, da se živi. Mi smo se skupili ovde ispred kapije tražimo rešenje. Znamo da deponiju ne možemo iseliti, ne možemo je premestiti, mnogo novca je uloženo, ali tražimo da bude prava ekološka sanitarna deponija o kojoj zvaničnici stalno pričaju. Bila je i ministarka ovde i obećala da će se deponija dovesti u normalno stanje, a mi čekamo da se obećanje ispuni“.
Prvo selo do deponije je Lunovo Selo, u užičkom kraju poznato povrtarsko mesto. Kada se traži kvalitet, tražiš paprike, paradajz i jagode iz ovog kraja. Meštani su ogorčeni, požar im je zagadio vazduh, zagadiće i vodu, a od proizvodnje povrća nema ništa, kažu.
Petog dana od kako je požar na deponiji Duboko počeo organizovali su se i desetak njih je stiglo pred zgradu gradskog paralmenta da izraze svoje nezadovoljstvo, a poljoprivredni proizvođač Jovan Topalović je poručio:
“Ova deponija nije sanitarna, to je jedna najobičnija divlja deponija, najobičnije smetlište, koje neodgovornim upravljanjem ugrožava bezbednost svih nas i naše dece. Nas je jutros dočekao otrovni vulkan iznad Lunovog Sela.
Svi znate da Lunovo Selo hrani ovaj grad i Zlatibor. Gradsko rukovodstvo ćuti, a pre dva dana kada smo se u selu okupili došla su dva crna džipa, sa po dva lica u crnim odelima i crnim kačketima, to su njihove ustaljene metode, mi se njih ne bojimo, jer mi se ovde borimo za čist vazduh, čistu vodu, zemljište, i sa te zemlje hoćemo zdravu hranu. Ako su nam uzeli slobodu, to nam je jedino što nam je ostalo. To im dati nećemo, zbog naše dece.”
Deponija “Duboko” gorući, ali i tekući problem
I brojna udruženja, grupe građana, političke partije oglasili su se od kada je izbio požar na deponiji. Inicijativa “Pravo na vodu” i užička organizacija “Libergraf” istakli su da ukoliko se ocedne vode sa deponije “Duboko” ne sakupljaju i prečišćavaju, zagađuju podzemne i površinske vode, i zato zahtevaju da se u planiranju sanacije i daljeg razvoja deponije obavezno isplanira i odgovorno prikupljanje i prerada ocednih voda deponije Duboko, bez čega se ne može govoriti o bezbednoj životnoj sredini ovog kraja:
“Sanitarna deponija Duboko ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava prodiranje ocednih voda u zemlju. Takođe postoji sabirna laguna za te vode, kao i isplaniran sistem za prečišćavanje. I pored toga što deponija “Duboko” ima nepropusnu podlogu, zbog zanemarivanja, a onda i zatrpavanja sanitarnih kaseta, sistem prikupljanja ocednih voda je van funkcije, a prečišćavanje nikada nije ni uspostavljeno”, naveli su iz ovih organizacija. Oni ističu da su ocedne vode deponije potpuno devastirale obližnji Turski potok kojim zagađenje dalje teče do reka Lužnica i Skrapež, važnih vodotokova sliva Zapadne Morave.
Požar u vreme izborne kampanje
Požar se dogodio usred izborne kampanje za lokalne izbore, koji će biti održani i u Užicu, sve opozicione stranke tražile su hitnu ostavku gradskog rukovodstva, a gradobnačelnica Jelena Raković Radivojević je odgovorila:
“Ovo nije povod za sakupljanje političkih poena, dizanje buna i organizaciju protesta, ovo je sitaucija u kojoj bi svi trebali da budemo solidarni i ujedinjeni i da svako na svoj način damo doprinos i pomognemo ljudima koji danonoćno rade na gašenju požara i stabilizaciji situacije“.
U Užice su stigli i opozicioni prvaci, narodni poslanici iz Beograda, koji su kako kažu prekinuli kampanju i došli da pomognu Užičanima. Otišli su i do deponije, a ispred kapije sačekali su ih meštani koji žive blizu deponije.
Verbalno su se sukobili sa poslanicima Aleksandrom Jovanovićem Ćutom i Danijelom Nestorović. Bilo je teških reči i uvreda. A Gradski odbor SNS Užice poručio je opozicionim poslanicima: “Da nisu izbori, celo Užice da gori, vi se ne biste pojavili. Narod ne veruje lažnim ekolozima.”
U Užicu svakodnevno zaseda Gradski štab za vanredne situacije i na poslednjoj sednici “konstatovao je da se aktivnosti na gašenju požara na deponiji “Duboko “odvijaju u skladu sa utvrđenim planovima i prema utvrđenoj dinamici i da je efikasnom upotrebom pene za gašenje i naporima vatrogasaca spasilaca, u većoj meri smanjena opožarena površina, što je za posledicu imalo smanjenje količine dima.”
Na sastanku predstavnika osnivača Deponije razmotrena je trenutna sitaucija i predočene su dalje aktivnosti sa ciljem trajnog rešavanja problema deponije. Objavljen je međunarodni tender za izvođača, kako bi se uradila stabilizacija i proširenje deponije, izgradilo postrojenje za sakupljanje i tretman biogasa i unapređenje tretmana procednih voda. Ovaj projekat vredan 30 miliona evra, realizovaće se uz podršku Vlade Republike Srbije, saopšteno je.
Helikopteri u gašenju požara
Prethodnih dana požar na deponiji “Duboko” gašen je na više načina. Zbog razbuktavanja požara tokom obrušavanja desne strane deponije, gradskim i komunalnim služba nekoliko dana “pomagala“ su dva helikoptera MUP-a Srbije koji imaju veliku nosivost vode.
Pored standardnih načina gde je korišćena voda i zemlja za prekrivanje smeća, uključeno je novo sredstvo koje se razblažuje sa vodom i plus alge, koje se koriste za gašenje požara. Uspeli smo to da nabavimo i očekujemo da ćemo uskoro imati prve rezultate, istakao je direktor deponije Momir Milovanović, osmog dana od izbijanja požara:
“Moramo da vodimo računa i o bezbednosti svih koji su uključeni u gašenje požara, ima kosina koje su nestabilne da bismo izbegli obrušavanje. To ne može za dan da se ugasi jer je takav teren i takva je vrsta požara gde mora postepeno da se radi. Gašenje požara će postepeno potrajati još nekoliko dana, da ponovo ne bi došlo i do klizišta.”
Direktor Milovanović je rekao da su netačne informacije da je došlo do eksplozije na deponiji i da su izgorele mašine. Zamolio je građane za strpljenje uz zahvalnost svima koji učestvuju u gašenju požara, jer su uslovi izuzetno teški za rad.
Na terenu su vatrogasno spasilačke jedinice, kao i kamioni koji zemljom i jalovinom zatrpavaju delove površine zahvaćene požarom. Angažovane su četiri vatrogasno-spasilačke ekipe i skoro 40 građevinskih mašina. „Plamen se smanjio, ali otežavajuća okolnost su velike naslage deponovanog smeća. Potrebno je rasuti materijal po celoj površini tog dela deponije“, kaže načelnik Odeljenja za vanredne situacije Užica Saša Cicvarić. Situacija se ocenjuje boljom nego prethodnog dana, kada je požar registrovan. Procenjuje se da će za potpunu lokalizaciju biti neophodno još nekoliko dana.
Obećana sanacija deponije, po evropskim standardima
Deponiju je dva puta posetila ministraka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović: „Želela sam da dođem ovde da se na licu mesta uverim da sve se dobro odvija i funkcioniše, da imamo dovoljno mehanizacije. Mi svakako moramo da radimo brže i da saniramo ovu situaciju što pre, a onda da krenemo u radove da Rregionalni centar ”Duboko” Užice napokon dobije svoj evropski i svetski standard i da bude najmodernija deponija u ovom delu Srbije“, rekla je ministarka najavljujući skore radove na sanaciji deponije, sredstva su obezbeđena iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije.
Meštani ugroženih sela traže zatvaranje deponije, ostavke
Još jednom, a uprkos jakom pljusku, građani Užica su se desetog dana od kako se dogodio požar na deponiji Duboko, u velikom broju okupili ispred zgrade gradskog parlamenta, kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog neadekvatne reakcije naležnih za akcident „Duboko“u Užicu.
I opet je poljoprivrednik iz Lunovog Sela i jedan od organizatora protesta, Jovan Topalović, na početku skupa podsetio da su proteklih dana u javnost iznošeni mnogi lažni podaci, ističući posebno izjavu direktora Zavoda za javno zdravlje o zagađenju vazduha da je sve to „vizuelna mirisna perjanica“, što su okupljeni propratili uzvicima negodovanja.
Sa protesta su upućeni zahtevi za zatvaranje deponije “Duboko”, rekultivaciju prostora na kome, kako su rekli, treba izgraditi memorijalni centar kao primer šta se dešava kada se neodgovorno upravlja otpadom, od javnog tužioca su zatražili hitno hapšenje i procesuriranje svih odgovornih koji su doveli do ekološke katastrife, a zatrašena je i smena celog rukovodstva Deponije.
Meštanin Lunovog Sela Radoš Petrović govorio je, što bi naš narod rekao iz „duše“, a tokom obraćanja okupljenom narodu pokazao crnu vodu iz Lužnice koja zagađuje Turski potok koji teče ispod deponije, pa dalje zagađuje Skrapež i Moravu. (VIDEO)
Na protestu je govorio i Velimir Mitrović iz Čačka, projektant deponije “Duboko”. Izneo je podatak da deponija već dve godine nema upotrebnu dozvolu od nadležnog ministarstva. Po rečima Mitrovića,nastavljeno je deponovanje otpada na nelegalan i vrlo rizičan način .
„Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije preduzelo ništa, pa ni propisalo mere bezbednosti kako da se deponuje otpad dok se ne proširi telo deponije. Posle nagomilavanja otpada do kritične mase metana, došlo je do eksplozije i požara.
Odgovorni su svi gradovi i opštine u izgradnji Regionalne deponije “Duboko” zato što nisu ispunili osnovne zakonske odredbe za upravljanje otpadom, a to je da su obavezni da izvrše selekciju otpada na mestu nastanka” zaključio je Mitrović.
Rok za ispunjenje svih zahteva sa protesta od 14. maja je petak 17. maj, a ukoliko do toga ne dođe, najavljen je novi protest za utorak 21. maj takođe ispred gradskog parlamenta u Užicu.
Tekst: N.Ilić
Video i fotografije: N.Tošić
Pogledajte i druge tekstove iz ekologije, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
