Običaje smo nasledili od predaka, a Badnji dan danas u autentičnom ambijentu dinarske brvnare Muzeja na otvorenom ,,Staro selo“ Sirogojno. U u skladu sa narodim običajima, izvodiće se ritualne radnje sečenja i nalaganja badnjaka na ognjištu, unošenje slame i postavljanje tradicionalne posne badnje večere.
Badnji dan je uoči Božića i domaćini odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak. On se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
A Badnji dan i Božić su praznici koje gotovo sve pravoslavne porodice u Srbiji i regiji provode zajedno. Običaje, karakteristične za ova dva praznika, nasledili smo od predaka.
Dobio je naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta. Običaje oko Badnjeg dana Srbi su nasledili od svojih predaka i još ih poštuju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog. Već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Običaje smo nasledili od predaka – Badnji dan u Muzeju na otvorenom ,,Staro selo“
Na Badnji dan, u autentičnom ambijentu dinarske brvnare Muzeja na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, u skladu sa narodim običajima, izvodiće se ritualne radnje sečenja i nalaganja badnjaka na ognjištu. Unošenje slame i postavljanje tradicionalne posne badnje večere.
Ciklus božićnih praznika obiluje mnoštvom radnji i obreda sa željom da se obezbedi sreća, zdravlje, napredak porodice i dobra letina.
Običaje izvode domaćin i domaćica, na isti način na koji se praznik i danas obeležava u selu.
Posetioci Muzeja mogu učestvati u rekonstrukciji običaja, naučiti ili se podsetiti kako se u narodu obeležava praznik Badnji dan, 06. januara 2025. godine u 15.00 časova.
Uz Badnji dan vezuje se više narodnih verovanja
Praznik je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem.
Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je praznik odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.
Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući.
Pre sečenja drvetu se nazove „Dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Na ovaj dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
Ako bude oblačno, biće rodna godina.
Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.
Ako se nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.
Tradicionalno loženje badnjaka i lomljenje česnice
Tokom božićnih praznika održaće se tradicionalno loženje badnjaka ispred crkve na Badnji dan a na Božić, 7. januara, u porti Crkve će biti lomljenje Božićne česnice.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
