Na Svetog Jovana, u narodu se kaže, da se Srbi bratime i kume. Sveti Jovan Krstitelj, u narodu poznat kao Jovanjdan obeležava se dan posle Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru.
„Ja vas krstim vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene… On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem“, reči su svetog Jovana pri krštenju naroda u reci Jordan, gde je ljude pozivao na pokajanje.
Sveti Jovan je u narodu dobio svojevrsnu biografiju, pa se otuda i različito naziva: Jovan Krstitelj, Jovan Preteča, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvičar, Jovan Metlar, Jovan Biljober i još drugih imena.
Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
Pored toga što ovog sveca mnogi slave kao svog zaštitnika u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja, pa se zato baš na njegov dan, 20. januara, mnogi vernici međusobno bratime ili započinju kumstvo. Zato se kaže: „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom „, a ova izreka poziva na duhovno srodstvo, jače od onog po krvi i mleku.
Od mladosti je bio posvećen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vreme dostigao vrhunac.
Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu.
Na Svetog Jovana narodni običaji i verovanja
Dani od Božića do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovanjdan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.
Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Na Svetog Jovana – Jovanjdan ne postoje posebni običaji osim, uz rezanje kolača i osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, pranje ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se.
Desna ruka Jovana Krstitelja danas se kao najveća relikvija čuva u manastiru na Cetinju, uz mošti Svetog Petra Cetinjskog i deo Časnog krsta.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
