Tucindan pada dva dana pre Božić. Toga dana se „tuče“, odnosno kolje se prase za božićnu pečenicu, pa se taj dan zove Tucindan.
Negde se pored pečenice, obavezno za Božić kolje kokoška ili pevac i to na kućnom pragu. Kokoš pojedu svi ukućani, a perje se zakopa u mravinjak kako bi bilo perja kao mrava. Prase ili svinjče kolju se u znak prinošenja žrtve višim silama, da bi stoka bila napredna, a petao ili kokoš se kolju za napredak pernate živine.
Od imovinskog stanja i potrebe ukućana zavisi veličina pečenice – negde je to prasence, a negde celo svinjče.
U narodu postoji verovanje da utroba pečenice pripremljene na Tucindan ima lekovita svojstva i da je valja stavljati na bolna mesta.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
Najvažnije pravilo za Tucindan je da nikoga ne tučete. Danas, po narodnom verovanju,decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolešljiva.
Među starim običajima je i to da danas domaćice pospreme kuću i da ništa ne daju iz kuće. U suprotnom će, prema predanju, preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog doma.
Tucindan je i vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
O Tucindanu i božićnim praznicima više na sajtu SPC.
Hroniku Kovid -19, sa najnovijim podacima u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati na linku UžiceMedia.
