Mreža Žene protiv nasilja podseća da se prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, član 64, usluge socijalne zaštite nabavljaju od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke, te da i nabavka usluge Nacionalni SOS telefon za žene žrtve nasilja mora biti obavljena u skladu sa Zakonom.
Povodom najave Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o raspisivanju konkursa za podnošenje predloga projekata za uspostavljanje Nacionalnog SOS telefona za žene žrtve nasilja, Mreža Žene protiv nasilja upozorava da ovaj tip usluga socijalne zaštite može biti finansiran isključivo kroz postupak javne nabavke, te da raspisivanje konkursa nije u skladu sa zakonom. Iako ministar najavljuje da će se ova zakonska obaveza zaobići Zaključkom Vlade, podsećamo da se Zaključkom Vlade ne može kršiti zakon.
Podsećamo da je u 2017. godini Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja raspisalo i, posle reagovanja Autonomnog ženskog centra na kršenje Zakona o socijalnoj zaštiti, člana 64, poništilo konkurs za nabavku ove usluge.
Dalje, Ministarstvo najavljuje pilotiranje usluge koju organizacije članice Mreže Žene protiv nasilja pružaju 25 godina. Mreža SOS telefona Vojvodina, 6 godina, putem jedinstvenog i besplatnog telefonskog broja, pruža istu uslugu za teritoriju čitave Pokrajine. Imajući u vidu postojeće iskustvo u pružanju ove usluge, ne vidimo razlog da se na pilotiranje troši novac poreskih obveznika i obveznica.
Iako je uspostavljanje Nacionalnog SOS telefona od velike važnosti za osnaživanje žena koje preživljavaju muško nasilje, Mreža Žene protiv nasilja upozorava Ministarstvo da nepoštovanjem zakona ne daje dobar primer ni nasilnicima, ni građankama i građanima od kojih se očekuje da zakone, kojima su definisana njihova prava i obaveze, poštuju.
Saopštenje potpisuju organizacije članice Mreže Žene protiv nasilja:
1. Autonomni ženski centar, SOS telefon za žene koje su preživele nasilje, Beograd.
2. Udruženje Romkinja „Osvit“, SOS telefon na romskom i srpskom jeziku za žene koje su preživele nasilje, Niš.
3. Viktimološko društvo Srbije, VDS info i podrška žrtvama, Beograd.
4. Kulturni centar DamaD, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Novi Pazar.
5. Oaza sigurnosti, Savetovalište za žrtve nasilja u porodici, Kragujevac.
6. Odbor za ljudska prava, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Vranje.
7. Romski centar za žene i decu Daje, SOS telefon za žrtve nasilja, Beograd.
8. Ženski centar, SOS telefon za žrtve porodičnog nasilja, Užice.
9. Žene za mir, SOS telefon za žene koje su preživele nasilje, Leskovac.
10. Udruženje žena Peščanik, SOS telefon za žene u situaciji nasilja, Kruševac.
11. Udruženje žena Impuls, Direktna podrška ženama koje su preživele nasilje, Tutin.
12. Udruženje ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, SOS telefon za podršku osobama koje su preživele trgovinu ljudima, Beograd.
13. Ženska alternativa, SOS telefon za žene žrtve nasilja, Sombor.
14. Udruženje Fenomena, SOS telefon za žene žrtve porodičnog nasilja, Kraljevo.
15. Udruženje Atina, Licencirani program stanovanja uz podršku za žene žrtve trgovine ljudima, Beograd.
16. …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama s invaliditetom, SOS telefon za žene sa invaliditetom izložene nasilju, Novi Sad, Mreža SOS Vojvodina.
17. SOS Ženski centar, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Novi Sad, Mreža SOS Vojvodina.
18. Udruženje Roma Novi Bečej, SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina, Mreža SOS Vojvodina.
19. Centar za podršku ženama, SOS telefon i savetovalište za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su preživele nasilje, Mreža SOS Vojvodina.
20. Udruženje žena Femina, SOS telefon za žene koje preživljavaju nasilje, Smederevska Palanka.
21. Zrenjaninski edukativni centar, SOS telefon za žene u situaciji nasilja, Zrenjanin, Mreža SOS Vojvodina.
MREŽA ŽENE PROTIV NASILJA
