Odluku o upisu doneo je Uneskov Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 15. zasedanju koje je održano onlajn 15. i 16. decembra 2020. godine.
„Upis Zlakuškog lončarstva na Reprezentativnu listu Uneska značajan je za međunarodnu promociju kulturnog nasleđa Srbije, ali je istovremeno i podsticaj očuvanju tradicionalnih zanata. Reč je o izradi keramičkih posuda na ručnom kolu tehnikom zidanja, namenjenih termičkoj obradi hrane u selu Zlakusa, u okolini Užica,“ navedeno je u saopštenju, a iz Ministarstva kulture i informisanja podsećaju da su Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u saradnji sa Nacionalnom komisijom za saradnju sa Uneskom, doneli odluku o pokretenju procedure za upis Zlakuškog lončarstva na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u ciklusu 2019 – 2020.
„Centar za nematerijano kulturno nasleđe Etnografskog muzeja, u saradnji sa Muzejom na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno i Udruženjem lončara „Zlakusa“, na osnovu donete odluke, pripremio je nominaciju.
Ova nominacija u potpunosti odražava principe očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa definisane Konvecnijom iz 2003. godine, jer je reč o elementu koji, pored toga što predstavlja važan izraz identiteta njegovih nosilaca, odražava i aktivan odnos zajednice i sredine koja ga okružuje, budući da je sama tehnika izrade direktno povezana sa sirovinama koje se mogu naći samo u geografskom području u kojem je element prisutan.
Zlakuško lončarstvo, kao tradicionalni zanat, upisan je u Nacionalni registar nemateriijalnog kulturnog nasleđa 2012. godine.
Elementi na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska iz Srbije su i Porodična slava (2014. godine) Kolo, tradicionalna narodna igra (2017. godine) i „pevanje uz gusle“ 2018. godine)“, navedeno je iz Ministarstva kulture i informisanja.
To što je zlakuško lončarstvo upisano na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska veliki je uspeh za grnčare iz Zlakuse i umetnicu Sofiju Bunardžić, koji su zaslužni što je svet čuo za grnčarstvo iz užičkog sela Zlakusa.
Marta 2018. godine u tekstu UžiceMedia pisali smo: „Crepuljari stigoše do UNESKA“, kada je Ministarstvo kulture Srbije pokrenulo postupak da se grnčarski zanat iz užičkog sela Zlakuse, gde se zemljano posuđe izrađuje na jedinstven način, star nekoliko stoleća, nađe na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKA.
„Zlakuški lončari, ili kako ih još zvali, crepuljari, poznati su od davnina po izradi lonaca, pržulja, pekača od gline u koju dodaju mleveni kamen, a zatim posuđe rade na točku, takozvanim zidanjem, ručno, i peku na otvorenoj vatri. Radi se o zanatu koji se nasleđivao sa kolena na koleno, i koji se polako gubio i zanemarivao, iako je stoleće ranije, svako domaćinstrvo u ovom selu imalo grnčarski točak. Do pre dvadesetak godina bilo je ostalo samo dvojica grnčara u selu. I na sreću, dogodio se preokret.
Oživeo zanat, oživelo selo i postalo poznato širom sveta. Stigli zlakuški zemljani lonci, šerpe, pekači, sve do UNESKA. U ovoj godini je postupak nominacije, od 2019. godine izvesno je da će grnčarija Zlakuse biti na reprezentativnoj listi UNESKA za nematerijalnu kulturnu baštinu, nadaju se inicijatori nominacije. Danas se više od četrdeset domaćinstava aktivno bavi grnčarstvom, porodice se izdržavaju od prodaje zemljanog posuđa.
A ovom preokretu dorinela je i Međunarodna kolonija umetničke keramike u Zlakusi, koja dve decenije okuplja umetnike iz celog sveta, oni uče od zlakuških grnčara, ali unose i svoje tehnike. I tako je nastao savršeni spoj tradicije i modernog.
Zlakuški lončari su ponovo poštovani majstori svoga zanata, a umetnici naučili kako ručno da savladaju glinu i svojom maštom je oblikuju, a onda prepuste plamenu“.
Za dugogodišnji rad koji je posvetila Međunarodnoj koloniji umetničke keramike u Zlakusi, akademska slikarka Sofija Bunardžić dobitnica je Nagrade za životno delo u oblasti keramike.
