Ključna reč: NARODNI OBIČAJI

Preobraženje Gospodnje, praznik je na koji se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Postoji i verovanje u narodu da je ovo poslednji dan za kupanje u rekama.

Blaga Marija, praznik je koji slave vernici i Srpska pravoslavna crkva u spomen na Mariju Magdalenu. Po narodnom verovanju bila je sestra Gromovnika Ilije, veoma poštovana kod Srba, posebno među ženama.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marije, u narodu poznate kao Ognjena Marija.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Petrovdan – Dan svetih apostola Petra i Pavla. Mnoge pravoslavne porodice danas slave krsnu slavu.

Praznik je sećanje na misionare i kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog alfabeta. U crkvama širom pravoslavlja održavaju se službe ali i kulturne manifestacije u zemljama kojima su braća iz Soluna donela hrišćanstvo i pismenost.

Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. U selima užičkog kraja obavezno se praznuje Jeremijevdan i meštani se tog dana mole Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija.

Pravoslavni vernici Svetog Vasilija poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Sveti Marko, u narodu poznatiji kao Markovdan, je česta krsna slava u Šumadiji, ali se slavi i u užičkom kraju. Obeležava se i kao slava pojedinih gradova i mesta.

Po broju onih koji ga slave Đurđevdan je druga slava u Srbiji, na prvom mestu je Nikoljdan. Đurđevdan se uvek proslavlja 6. maja, kao uspomena na Svetog Đorđa.

Srpska pravoslavana crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, molitvama u tišini.