Ključna reč: NARODNI OBIČAJI

Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. U selima užičkog kraja obavezno se praznuje Jeremijevdan i meštani se tog dana mole Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija.

Pravoslavni vernici Svetog Vasilija poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Sveti Marko, u narodu poznatiji kao Markovdan, je česta krsna slava u Šumadiji, ali se slavi i u užičkom kraju. Obeležava se i kao slava pojedinih gradova i mesta.

Po broju onih koji ga slave Đurđevdan je druga slava u Srbiji, na prvom mestu je Nikoljdan. Đurđevdan se uvek proslavlja 6. maja, kao uspomena na Svetog Đorđa.

Srpska pravoslavana crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, molitvama u tišini.

Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kavog veselja i proslava, jer je to za hrišćane dan velike žalosti. Shodno novonastaloj situaciji praznik se neće obeležavati u hramovima.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Veliki četvrtak, jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Stradalne nedelje, kada je ustanovljena sveta tajna pričešća.

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici obeležavaju praznik Cveti, koji se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Cveti su praznik kojim se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. U narodu se kaže da danas treba ubrati cvet, jer će se tako ispuniti svaka vaša želja.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave jedan od najlepših praznika - Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica. Ova svetkovina se obeležava šeste nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik Sabor Svetog arhangela Gavrila. U narodu je praznik poznat i kao letnji za koji se vezuju običaji, prema kojima je, onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.