Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja (29. aprila, po julijanskom kalendaru).
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u današnjoj Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i čuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.
Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.
Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu.
Na krštenju je dobio ime Stojan. Prvu knjigu učio je u manastiru Zavali, a u manastiru Tvrdošu se zamonašio dobivši ime Vasilije. Posle boravka u Svetoj Gori, u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen u čin episkopa. Kao episkop je najpre boravio u Tvrdošu, a kasnije prelazi u Ostrog.
Narodna verovanja
Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra za jednog od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilaze hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12. maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.
Nekoliko narodnih verovanja vezano je za ovog svetitelja, a možda i najzastupljenije jeste da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama.
U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi sveštenici svedočili kako ujutru vunene čarape na nogama Svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene čitave.
Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa.
Mnogi vernici od donjeg do gornjeg manastira pešače, odnosno idu bosi šumskim putem, koji je kamenit, i zemljan, i na taj način čine podvig kako bi zadobili milost sveca. Oni idu „težim“ putem, kojim je i sam sveti Vasilije išao bosonog.
Ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine, govore da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju.
