Stefan je vizuelni i performans umetnik koji kroz crtež, sliku, intervenciju u javnom prostoru i performans pokušava da zabeleži univerzalno stanje dok se nalazimo u tranzitu, migraciji, dok putujemo odnosno dok smo u ulozi putnika i očevica.
Dobitnik je nagrade za slikarstvo na FPU za 2016. godinu. Imao je nekoliko samostalnih izložbi, između ostalih: „Međuprostor“ u Umetničkom prostoru U10, „YUGOnostalgija“ u Narodnom pozorištu Užice, „Lice i naličje“ u Narodnom muzeju u Kragujevcu. Grupno je izlagao u Parizu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu… Trenutno živi i radi u Beogradu.
U junu ove godine Stefan Lukić je tokom deset dana svakog jutra trčao od svog ateljea do kapija deset beogradskih grobalja. „Stefane, imaš viška slobodnog vremena“, bila je jedna od parola, ispisanih na ulici, preko koje je pretrčao. U reči izgovorene kao reakcija na njegov rad utkano je mnogo više istine nego što je onaj koji ih je izrekao mogao i da
pretpostavi.
U svetu u kome je sintagma „višak slobodnog vremena“ postala nešto loše, optužujuće, istinski „slobodno vreme“ nije privilegija besposlenih, već onih koji život grade tako da u njemu pronađu smisao. Sloboda i vreme su ključne teme, oko kojih je izatkano sve što Stefan stvara. Podizanjem granica, fizičkom izolacijom koja vodi u duhovnu, životi se siromaše i uskraćuju za relikvije koje mu daju smisao. Trčeći traga za smislom, i u trčanju ga pronalazi.
Izložba se može videti do kraja oktobra, u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru, od 10 do 17 časova radnim danima.
