Zašto se mladi vraćaju u manje gradove ŠTA TAMO PRONALAZE?

Zašto se mladi vraćaju u manje gradove, pitanje koje se sve češće postavlja. Jer se u poslednjih nekoliko godina, događa tihi, ali primetan zaokret – sve više mladih ljudi odlučuje da se vrati u svoje gradove, sela i varoši.

Razlozi su mnogobrojni, ali zajednički imenitelj je isti: osećaj da se kvalitet života ne meri isključivo metropolom.

Šta to mladi pronalaze u manjim gradovima, a što im metropole više ne mogu ponuditi? Odgovor nije jednostavan – ali je zato dubok, višeslojan i često vrlo ličan.

Zašto se mladi vraćaju Više kontrole nad vremenom i prostorom

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se mladi odlučuju na povratak jeste želja za sporijim tempom života. U velikim gradovima vreme često deluje kao neprijatelj – jurite za prevozom, stojite u kolonama, čekate u redovima i na kraju dana shvatite da niste stigli da uživate ni u jednoj aktivnosti. U manjim gradovima, sve je bliže, dostupnije, jednostavnije.

Kupovina osnovnih stvari ne zahteva planiranje, a mnoge stvari su znatno jeftinije. Na primer, ne samo da su osnovne namirnice jefitnije u lokalnim prodavnicama i pijacama, već i stvari poput onih za opremanje doma. Ukoliko vam je potrebno kvalitetno ćebe cena će se znatno razlikovati od one u velikoj metrolopi.

Takođe, mladi u manjim gradovima imaju osećaj da mogu da upravljaju svojim danom – da kombinuju posao, hobije i privatni život bez osećaja da su stalno u „modu preživljavanja“.

Manja sredina donosi slobodu u ritmu, a to je vrednost koju sve više ljudi prepoznaje.

Kada imate kontrolu nad svojim vremenom, imate i više energije za stvari koje vas zaista ispunjavaju.

U tom ambijentu, i kulturni sadržaji počinju da se drugačije doživljavaju. Sve više mladih pokreće inicijative i događaje koji se oslanjaju na ono što definiše urbana kultura Srbije – spoj savremenog izraza i lokalne autentičnosti. Tako nastaju festivali, umetničke radionice, večeri poezije i koncerti koji menjaju lice tih zajednica.

Nisu to događaji s velikim budžetima, ali jesu sa velikom energijom. I to menja percepciju mesta u koje su se vratili – ono postaje njihovo, živo i novo.

Zašto se mladi vraćaju Smanjeni troškovi, veći kvalitet

Jedna od neospornih prednosti života u manjoj sredini jeste troškovna efikasnost. Kirije, komunalije, hrana, prevoz – sve je povoljnije nego u većim centrima. I ne samo to: za istu količinu novca, u manjem mestu dobijate više – veći stan, više prostora, bolju poziciju. Za mlade koji rade remote poslove ili razvijaju sopstvene biznise, ovo je ogroman benefit.

Ne samo da štedite, već imate luksuz da živite u komforu koji bi vas u Beogradu koštao tri puta više. A uz to, mnogi mladi u manjim gradovima uspevaju da kupe sopstveni stan, pokrenu malu firmu, izgrade radionicu u dvorištu ili otvore lokal bez potrebe za ogromnim kreditima.

Naravno, ne treba idealizovati – ni u manjim mestima nije sve savršeno. Plate su niže, izbor nekih usluga manji, a kulturna ponuda skromnija. Ali ono što se dobija je osećaj mira, stabilnosti i mogućnosti da se napravi dugoročan plan života. U Beogradu mnogi mladi „preživljavaju“ – ovde, oni „žive“.

Manji grad nije nužno korak unazad – on može biti prostor u kojem prvi put gradite unapred. I to nije mala stvar.

Prilika da se gradi nešto novo

Povratak u manju sredinu ne mora biti povratak u pasivan ambijent. Naprotiv – za mnoge mlade to je prilika da pokrenu ono što u velikom gradu možda ne bi mogli. U malim sredinama konkurencija je manja, tržište često neispunjeno, a prilika za originalna rešenja više nego što se misli.

Od zanatskih radionica, coworking prostora, servisa za dostavu, kulturnih događaja, umetničkih ateljea – mogućnosti su brojne. I ono što je najvažnije – ovde se može lakše videti konkretan uticaj. Vaša ideja može zaista promeniti nešto. I biće primećena.

Ljudi u manjim mestima vole kada se neko vraća i donosi nešto novo. I ako to novo poštuje staro – uspeh je zagarantovan. Pokrenuti bioskop u zatvorenom kafiću, napraviti letnji festival, otvoriti školu stranih jezika, organizovati radionice za decu – to su stvari koje menjaju zajednicu, a mladima daju smisao. Osećaj da negde pripadate i da ostavljate trag nije uvek vezan za veliki grad.

U tom smislu, „urbana kultura“ ne podrazumeva samo grafite i betonsku estetiku, već i mentalitet. Onaj koji spaja moderno i lokalno, internet i ulicu, znanje i praksu. A upravo to je ono što mladi pronalaze kada se vrate – priliku da stvaraju novu, lokalnu verziju urbane kulture.

Kada mladi odluče da se vrate u manji grad, oni ne napuštaju svoje snove – oni ih redefinišu.

Shvataju da uspeh nije isto što i adresa, i da život ne mora biti u centru metropole da bi bio pun. Vraćaju se zbog prostora, ljudi, mira, prilika – ali i zbog osećaja da ovde mogu nešto da grade.

Naravno, ne vraćaju se svi iz istih razloga, niti će svi pronaći isto. Ali jedno je sigurno – manji gradovi Srbije ponovo postaju mesta gde se živi, a ne samo boravi. I to zahvaljujući upravo mladima koji su odlučili da se vrate.

Povratak nije poraz – to je odluka da živite život po svojoj meri. A to je u današnjem svetu možda najhrabriji i najvredniji potez.

FILIP OBRADOVIĆ, IT MENADŽER Uvek je želeo da bude u svom gradu

Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!