Voćnjak u bašti ili dvorištu – u zavisnosti od vrste i tipa odabrane voćke, na prvi rod posađenih sadnica možete čekati i do sedam godina.

S tim na umu, naredne redove smo posvetili rasvetljavanju svih potencijalnih nedoumica u vezi adekvatnog uzgoja ovih biljaka, kako biste uspešno napravili voćnjak u bašti ili dvorištu – stoga pročitajte naš tekst do kraja!

#1 Kreirajte plan sadnje – odredite površinu parcele i sortu voća za voćnjak u bašti

Prvi korak se odnosi na detaljno planiranje sadnje – pre nego što se uputite u kupovinu voćnih sadnica, neophodno je da najpre odredite koje sorte želite da uzgajate i kolikom kvadraturom raspolažete.

Priprema parcele podrazumeva da proučite sve karakteristike vašeg poseda, kako biste odredili njegov kapacitet. Nezavisno od izbora voćnih sadnica, nužno je da vaše zemljište bude unapred obeleženo, a okolna trava pokošena. Ukoliko raspolažete većom kvadraturom – traktor kosilica bi možda bila dugoročno najisplatljivija investicija.

Zemljište predstavlja elementarnu osnovu za gajenje voće, te su njegove karakteristike presudne. Ono bi trebalo da bude rastresito i duboko, plodno i umereno vlažno.

Kad plodovi uzre, vreme je za slatko, džem (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Kvalitet zemljišta se može popraviti adekvatnim intervencijama, ali se svakako preporučuje da inicijalno uradite analizu zemljišta kako biste znali egzaktan procenat hranljivih materija, pH vrednost i zastupljenost organske materije – za ovakav poduhvat je neophodno da kontaktirate eksperta.

Sledeći presudni faktori se tiču orografije i oni će odrediti koje vrste voća možete da uzgajate:

Nadmorska visina za voćnjak u bašti ili dvorištu

Ovo je vrlo bitna stavka prilikom uzgoja, koja često biva zanemarena. Naime, na svakih 30 metara nadmorske visine dolazi do smanjenja atmosferske temperature za oko 1°C, što ukazuje na činjenicu da se uslovi za gajenje određenog voća znatno razlikuju.

Lokacije sa većom nadmorskom visinom su pogodne za uzgoj vrsta kao što su kajsije, breskve, jabuke, kruške, višnje i trešnje.

Ekspozicija

Ona označava izloženost terena u odnosu na stranu sveta, tj. ukoliko je naše zemljište pretežno okrenuto ka severu, smatramo da ono ima severnu ekpoziciju. Položaj zemljišta će uticati na količinu svetlosti koje biljka dobija, vlažnost vazduha i toplotu. Važno je imati na umu da voćnjaci sa južnom ekspozicijom brže otpočinju vegetaciju, što znači i da su brže spremni za berbu.

Nagib terena

Preterano ravni tereni nisu najidealnija opcija za uzgoj voćki, usled činjenice da se na ovakvom zemljištu duže zadržava hladan vazduh, a neretko i mraz. Najpogodniji tereni za proizvodnju voća bi bili oni sa blagim nagibom od 3 do 8 stepeni.

Ako raspolažete manjom površinom, možete se odlučiti za vrste i sorte koje imaju manje bujan vegetativan rast. U skladu sa podlogom na kojoj je sorta kalemljena možemo ustanoviti da li će voćka imati manju ili veću krošnju.

Takođe, vrlo je važno i da se informišemo o idealnom razmaku između sadnica kako ne bi došlo do preklapanja i oštećenja.

Stručnjaci savetuju i da razmislite o tome da li želite samoplodne biljke, ili one koje iziskuju oprašivače. Uz to, razmotrite i opciju sadnje kombinovanog voćnjaka, samo se prethodno raspitajte koje sorte mogu zajedno da se sade – na primer, kruške se sjajno uklapaju sa jabukama, ali ne uspevaju pored drva trešnje i šljive.

Šta zasaditi, šljive, jabuke, gržđe (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

#2 Obratite pažnju na klimatske uslove za voćnjak u bašti

Sledeći korak ako pravite voćnjak u bašti ili dvorištu se odnosi na činjenicu da je ključno da sagledate ekološke, tj. mikroklimatske uslove. Pored faktora kao što su reljef, ekspozicija i nagib, potrebno je da uzmete u obzir i sledeće faktore:

Količina svetlosti

Dovoljna količina svetlosti je neophodna za pravilan rast biljke, a sve voćke se mogu uvrstiti u heliofitne vrste – one koje zahtevaju mnogo svetlosti. Stoga je južna ekspozicija obično najbolji izbor, međutim neke biljke kao što je bobičasto voće mogu uspeti i sa manjom izloženošću suncu.

Odgovarajuća temperatura

Temperatura zapravo diktira kojim će se intenzitetom vršiti fotosinteza, ali i ostali važni fiziološki procesi unutar same biljke. Većina zemljišta u Srbiji se nalaze na nadmorskoj visini od 700 do 900 metara, što je izuzetno pogodno za uzgajanje umereno-kontinentalnih vrsta i sorti.

Godišnja količina padavina

Nužan procenat vode se razlikuje u zavisnosti od izabrane vrste, te morate uzeti 2 ključna faktora u obzir – količina padavina i njihova raspoređenost u toke jedne godine. Konstantno navodnjavanje može biti skupa investicija, te ukoliko niste u mogućnosti da priuštite dodatnu opremu, razmotrite voćke koje ne iziskuju veliku količinu vode.

Vlažnost vazduha i procenat vetra

Visok procenat vlažnosti može dovesti do pojave i razmnožavanja gljivičnih oboljenja na listovima i plodovima, što može uništiti plod. Stručnjaci sugerišu da se optimalna vlažnost vazduha kreće u rasponu od 60 do 80%. Uz to, pripazite i na procenat vetra – jaki i konstantni vetrovi mogu dovesti do isušivanja zemljišta.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo uspeli da vam pružimo dovoljno relevantnih informacija kako biste bez muke napravili savršen voćnjak za uzgoj organskih proizvoda – još praktičnih saveta iz sveta poljoprivrede možete počitati na našem sajtu.

U Užičkom kraju u baštama šljiva je obavezna (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Hroniku kovid -19 tokom avgusta možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije tokom avgusta možete pogledati OVDE

- Advertisement -