Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
Velika subota ili strasna subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Had. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred simboličnim Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Ove godine će zbog pandemije, taj običaj biti malo drugačiji. Vernici se ove godine, shodno novonastaloj situaciji zbog vanrednog stanja i koronavirusa, prilagođavaju i običaje sprovode u svojim domovima.
Narodni običaji
Na Veliku subotu se sprema i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiokom, kao i manji kolačići. I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja.
Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi. Jaja isključivo boje osobe ženskog pola.
Srpska pravoslavana crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, molitvama u tišini.
