Pravoslavni vernici danas slave jednu od najbitnijih svetica srpskog porekla, Svetu Petku, u Bugarskoj i Grčkoj poznata i kao Paraskeva).
Kult Svete Petke neguje se u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka.
Prema predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u grad Jaši.
Narodni običaji
Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene. Ovaj običaj prvenstveno je ustanovljen zbog toga što se Sveta Petka prvenstveno smatra zaštitnikom žena, dece, a potom i bolesnih.
Zbog toga je crkva i dozvolila da se u narodu uvreži ovakvo verovanje kako bi žene prvenstveno imale slobodan dan od teških poslova koje su nekada obavljale, kako u kući tako i na polju. Iako je Svetka Petka u kalendarima svih pravoslavnih crkva upisana crvenim slovom, danas nije obavezan post.
Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na današnji dan. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im slavna svetiteljka pomoći.
Na periferiji Beograda, u Železniku, nalazi se čudotvorni izvor velike hrišćanske svetiteljke Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke. Izvor se nalazi u prelepoj šumi koja na sve strane odiše božanskim mirom i blagoslovom Svete Petke.
Legenda kaže da je izvor nastao kao izraz zahvalnosti oca, zbog čudesnog izlečenja svoje bolesne kćeri. Nekada davno baš ovom trasom, vodio je put od Ostružnice do Beograda.
Bogati i ugledni ostružnički trgovac ovim putem često je svoju kćer, slepu od rođenja vodio kod lekara u prestonicu. Na jednom od takvih proputovanja, zastali su pored izvora malo da se okrepe, umiju i popiju malo hladne izvorske vode. Sledeće jutro, posle buđenja kroz plač, devojčica je uzviknula da vidi svetlost. Tu noć u snu trgovcu se javila Sveta Petka.
Kao znak zahvalnosti, na tom mestu bogati trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu Svete Petke.
Prema predanju, čudotvorni izvori Svete Petke nastali su prilikom prenošenja njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši.
Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.
Svetu Petku slave pojedine porodice u Srbiji.
Guslarsko veče u GKC
Gradski kulturni centar već četvrtu godinu na praznik Svete Petke, organizuje Guslarsko veče. Ove godine u ovoj tradicionalnoj manifestaciji učestvuju Srđan Avdalović i Dragan Đerić.
Guslarsko veče na programu je u utorak, 27. oktobra sa početkom od 19 časova u klubu Gradskog kulturnog centra uz besplatan ulaz za sve zainteresovane.
Tokom realizacije ovog programa posetioci su u obavezi da poštuju sve propisane mere zaštite (nošenje zaštitinih maski, održavanje fizičke distance i korišćenje dezinfekcionih sredstava).
