MILENKO VASOVIĆ Najbolje je investiranje u znanje i mladost

Milenko Vasović jedan je od osnivača Fondacije građana „Evro za znanje“, koja postoji već jedanaest godina, prikuplja sredstva i daruje najbolje učenike i studente. Fondaciju čine obični građani, takvi su i osnivači. Sve je jedinstveno u postojanju i funkcionisanju, počev od imena, sedišta – Kosjerić…

Krajem prošle godine jedanaesti put Fondacija „Evro za znanje“ dodelila je stipendije najboljm učenicima i studentima. A u ovim vremenima deluje ohrabrujuće kada se grupa građana okupi oko ideje da se nagradi znanje, odnosno mladi, pametni, perspektivni. … Jer, kako kažu, ruka koja daje jednako je srećna kao i ona koja prima. Prima i pamti, – kaže Milenko i dodaje:

– Fondaciju su osnovali jedan učitelj Milan Živković, jedan ekonomista Miroslav Paunović i jedan novinar, moja malenkost, sa željom da nešto učinimo i za druge. Sva trojica smo iz Kosjerića, sva trojica živimo u Beogradu, ali nismo zapustili roditeljska imanja, naprotiv.

Kao već ostvareni u porodičnom, materijalnom i profesionalnom smislu osetili smo potrebu da ostavimo nekakav trag, da damo mali doprinos ne bi li svima bilo bolje. Tako se rodila ideja o fondaciji. Ako ćemo pošteno i u nas je neko ulagao, pa smo želeli da vratimo taj „dug“. A šta ćete bolje od investiranja u znanje i mladost. Nema obrazovane, a siromašne nacije.

UM: Imajući u vidu ukupnu društvenu atmosferu u Srbiji, danas posle decenije postojanja Fondacije, da li ste sumnjali u uspeh Fondacije tokom osnivanja?

MILENKO VASOVIĆ: – Nismo imali ni trunku sumnje da ćemo uspeti, jer smo bili ubeđeni da je to odlična ideja koju je teško ne podržati. Tako je i bilo, prvo su nam se priključili ljudi iz našeg okruženja, a onda se to raširilo po čitavoj Srbiji. Do sada nam se pridružilo više stotina pojedinaca koji, zajedno sa nama, svojim mesečnim prilozima stvaraju fond iz koga stipendiramo najbolje srednjoškolce i studente. Mi smo prvenstveno fondacija građana.

I najviše je običnih, anonimnih pojedinaca. Mnogi od njih su nam se javljali i zahvaljivali što smo pokrenuli jednu takvu aktivnost. Neki kažu – hvala što ste nam omogućili da se sa malim odricanjem osećamo divno, kao da činimo neku veliku stvar.

Zaista, nema ništa slično ni kod nas ni u okruženju. Po tome smo mi jedinstveni na balkanskom prostoru. Naši članovi, donatori su penzioneri, advokati, pisci, poljoprivrednici, novinari, glumci, lekari, profesori…

Među većim pojedinačnim donatorima su porodica Avlijaš, zatim kapiten Zvezde Mirko Ivanić, pa supruga Zvezdinog trenera Danijela Milojević. Sa nama je od prvog dana i profesor Srđan Ognjanović, bivši direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, pa čuveni gumac Petar Božović. Mi smo jedna mala fondacija po obimu, ali velika po značaju, jer, „Evro za znanje“ je jedna velika škola poverenja, solidarnosti i dobrote. Mnogi od nas se međusobno ne poznaju, ali jedni drugima verujemo.

Organizacione, administrativne i sve druge poslove volonterski radimo nas trojica osnivača. Sav prikupljeni novac se deli stipendistima. Jedino što plaćamo su knjigovođa i zakup sajta evrozaznanje.rs

UM: Konkurs se raspiše, a zatim postoji rok da se učenici i studenti prijave, potom se odaberu najbolji, stipendija je hiljadu evra, koliko ima prijavljenih u proseku godišnje, koliko se dodeli stipendija, ko bira dobitnike?

MILENKO VASOVIĆ: – Na naše konkurse za učeničke i studentske stipendije stigne više od 100 molbi. O dobitnicima odlučuje petočlana komisija koju čine osnivači i dva člana, donatora. Vrednujemo, pre svega uspeh, ali je važan i socijalni momenat. Naši stipendisti su republički, evropski, pa i svetski šampioni znanja. Posebno vodimo računa da nagradimo decu iz višečlanih porodica, one čiji roditelji nemaju nikakva primanja ili decu bez roditelja.

Naravno uslov je da su uspešna u učenju i studiranju. Prve godine smo imali troje stipendista i taj broj se povećava, prošle školske godine smo imali 18, a ove 19 dobitnika. Izbor kandidata nije lak, jer su to sve sjajna deca i svi zaslužuju stipendiju. mnogi od njih su slabog materijalnog stanja i članovi komisije se nekada osećaju kao spasioci u vreme Titanika. Nekad smo tužni što u „našem čamcu nema više mesta“.

Jedne godine smo stipendirali učenicu Prve beogradske gimnazije koja je iz porodice sa devetoro dece i svi su bili školskog uzrasta. Možete misliti koliko je njima značila ta stipendija. Mi stipediramo decu iz cele Srbije, a jednu stipendiju obavezno dodeljujemo nekom od kandidata iz Kosjerića, to je dug našem zavičaju.

 

UM: Pratite li dalji profesionalni put stipendista, nakon dobijanja stipendije, a i po završetku školovanja?

MILENKO VASOVIĆ: – Da, sa većinom imamo komunikaciju, obaveštavaju nas o profesionalnim uspesima, o privatnim planovima. Ponekad traže neki savet, tehničku pomoć i slično. Mislim da će se uskoro dvoje naših stipendista i venčati, tako ćemo dobiti i prvi brak Fondacije.

UM: Možete li navesti primere vaših prvih stipendista, gde su danas, šta rade? Sete li se Fondacije i njenih članova?

MILENKO VASOVIĆ: – Neki od njih su se već zaposlili kao lekari, IT stručnjaci, bankari… Među njima ima i onih koji su postali članovi Fondacije i donatori. Po visini donacija izdvajaju se Vojislav Gligorovski, Aleksa Konstantinov i Miloje Joksimović. Taj broj se stalno uvećava, a nadamo se da će neko od bivših stipendista vremenom, kada se osnivači umore, preuzeti vođenje Fondacije.

UM: Pored pojedinaca, ima li među članovima Fondacije firmi? Ko su vaši donatori, pojedinci i firme koji su shvatile da je ulaganje u obrazovanje, najbolja investicija? Ima li profesora, lekara, javnih ličnosti?

MILENKO VASOVIĆ: – Iza nas ne stoji nijedna velika kompanija, ali nas podržava desetak preduzeća, među kojima su engleska kompanija „Mineco“, beogradska „Mikroelektronika“, Škola jezika „Sent Nicolas“ i drugi. Kompanija „Mineco“ dodeljuje iznos za dve godišnje stipendije studentima rudarstva koji kasnije, ako žele mogu da se zaposle kod njih. Pomaže nas i američka firma „Achillea Research Inc“ čiji je vlasnik naš sunarodnik Jovan Z. Bebić. Prošle godine su stipedirali dvoje srednjoškolaca, a ove su povećali donaciju za tri stipendije.

UM: Sedište Fondacije je u Kosjeriću, maloj varošici koju je nekada „pomagala“ Cementara, danas firma „Titan“, da li oni doniraju za Fondaciju?

MILENKO VASOVIĆ: – Cementara „Titan“ je uz nas od prve godine i svaki put do sada su donirali sredstva za jednu stipendiju. Takođe pomažu nas i logistikom, u 2022. su pokrili sve troškove jubilarne, desete dodele stipendija i mi to jako cenimo.

UM: Ko su članovi Fondacije?

MILENKO VASOVIĆ: – Među članovima Fondacije je i profesor Srđan Ognjenović, Tanja Nežić, Ranko Pivljanin, oboje novinari, Petar Božović, glumac, Aleksandar Gatalica, književnik… Fondacija ima sada oko pet stotina članova koji žive širom Srbije, a ima i nekoliko članova Srba iz dijaspore. I bivši stipendisti, sada profesori, lekari, umetnici, naučnici širom sveta, su takođe članovi Fondacije.

UM: Poruka budućim članovima Fondacije:

MILENKO VASOVIĆ: – Ako odlučite da nam se pridružite bićete u divnom društvu. Nadam se da ćete biti zadovoljno i ponosni na ono što činite kao što smo mi, osnivači i naši prijatelji, članovi koji nas podržavaju.

Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.