Ova svetkovina se obeležava šeste nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jerusalim.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos je polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Na Lazarevu subotu se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.
Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hristos vaskrsao Lazara iz groba. Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs.
Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.
Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u Vaskrsenje.
Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.
U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvo sveštenike i, kako kaže predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.
Na Vrbicu se uvek držala litija izvan hrama, na Lazarevu subotu posle podne. Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem IV veka, od Silvije Akvitanke, koja je opisala bogosluženje Jerusalimske crkve toga vremena.
Narodni običaji
Ovaj praznik najčešće slave mladi i majke sa decom. Običaj je da se u crkvu donose vrbe koje se osveštaju i kasnije se nose kući i njima se ukrašava dom.
Na ovaj praznik deci se kupuju zvončići, a običaj je da se dragim ljudima poklanja cveće.
Pema starom običaju, danas treba brati cveće, ali ga ne treba unositi u dom.
Cveće držite u vodi na terasi ili dvorištu, a zatim sa njim ukrasite ulazna vrata svog doma, a vodom se umijte.
Grane vrbe imaju važnu simboliku na ovaj praznik. Kada je Isus Hrist ušao u Jerusalim, kako bi ga pozdravili, vernici su pred njega bacali cveće i vrbove grančice.
Običaj je da se na Vrbicu nose vrbove grane oko struka ili da se od njih isplete venac za glavu i ukrasi se cvećem.
Shodno novonastaloj situaciji i policijskom času današnji praznik i slava u najužem porodičnom krugu.
Detaljnije informacije o koronavirusu u tekstu Užicemedia.
