Ključna reč: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Vidovdan je posebno zanimljiv zato što se prepliću istorijske činjenice sa narodnim običajima i verovanjima oličenim u razvoju kosovskog mita uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

Srpska pravoslavna crkva (SPC)i vernici slave jedan od najznačajnih hrišćanskih praznika – Svete Trojice, koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole. Praznuje se tri dana, a crkve su okićene zelenim grančicama i posute travom.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog "praznika nad praznicima", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa "Hristos vaskrse", na šta vam oni odgovaraju "Vaistinu vaskrse"!

Lazareva subota -Vrbica, spada u jedan od najlepštih praznika koji slave vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC). Obeležava se šeste nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na svečani ulazak Hristov u Jeruslavim.

Blagovesti se uvek se slave 7. aprila, jedan je od 12 najvećih hrišćanskih praznika koje slave vernici Srpske pravoslavne crkve.

Mladenci - slave ih mladi bračni parovi koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine. Običaj je da na današnji dan njihov dom posećuju članovi porodice i prijatelji i daruju ih poklonima. Shodno novonastaloj situaciji Mladenci će se obeležiti u užem porodičnom krugu.

Velike Zadušnice - zimske, slavi Srpska pravoslavna crkava i vernici. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća, dan je posvećen sećanju na sve preminule.

Dan državnosti i Sretenje slavi se u znak sećanja na dva važna istorijska datuma, koja su se desila, 15. februara - početak Prvog srpskog ustanka 1804. i proglašenje Sretenjskog Ustava 1835. godine.

Sveti Trifun, praznik koji slavi Srpska pravoslavna crkva i vernici, smatra se zaštitnikom vinograda, čuvarem useva od nepogoda i štetočina, ali i zaštitnikom iskrene ljubavi svih hrišćana.

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak.