Ključna reč: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Posle Cveti, koje su pravoslavni vernici i SPC obeležili u nedelju, u toku je velika ili strasna nedelja a traje do Vaskrsa, koji spada u najveće hrišćanske praznike.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave jedan od najlepših praznika - Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica. Praznik je poštovan kod Srba, i mnogi ga slave kao svoju krsnu slavu.

Kažu da je dobro započeti bilo kakav veći posao na Blagovesti, kao što su otvaranje prodavnice, gradnja, donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.

Mladi bračni parovi koji su se venčali posle 22. marta prošle godine danas slave Mladence. Običaj je da na današnji dan njihov dom posećuju članovi porodice i prijatelji i daruju ih poklonima. Shodno novonastaloj situaciji Mladenci će se obeležiti u užem porodičnom krugu.

Vaskršnji post ima više naziva, Veliki post, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, zatim, Časni post, zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst, ali i Velika četrdesetnica, zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana.

U vreme velike seobe krušedolski kaluđeri sa manastirskim dragocenostima prebegli su u Sentandreju, a vratili su se 1697. Mitropolit Isaije Đaković 1710. je iz Beča preneo mošti Arsenija Čarnojevića u Krušedol... Posle bitke kod Petrovaradina 1716. Turci su u odstupanju opljačkali i zapalili manastir...“

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas slave Božić, dan kada se rodio Isus Hrist.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Đetinjce, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika. Kolo srpskih sestara povodom Materica dodelilo nagrade na literarnom i likovnom konkursu.

Pravoslavci svakog 19. decembra slave Svetog Nikolu. U narodu je poznata uzrečica da za Svetog Nikolu „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) 9. decembra po novom kalendaru obeležava praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku.