Ključna reč: MEDIJI CIVILNOG DRUŠTVA

Boban Tomić, direktor Visoke škole za komunikacije, kaže da lokalni mediji nemaju kadrove, da su na "biološkom minimumu" kada su svi resursi u pitanju."E sad, po nekim podacima o obimu poslovanja nekih medija vidimo da oni imaju dovoljno novca u godišnjim prihodima ali da ipak nema ulaganja u kvalitet. To ja ne opravdavam i ne podržavam."

Anketa je jedan od načina da saznamo kakvo je mišljenje građana, način na koji im se možemo približiti, plasirati u medijima teme koje bi voleli da čitaju, slušaju ili gledaju.A Užičani žele više informacija iz kulture, sporta , manje crne hronike. Žele više uspešnih priča građana iz lokalne zajednice.

Anketa je namenjena poboljšanju informisanja u zajednici i potrebama razvoja lokalnih medija. Pozivamo vas da na taj način učestvujete u kreiranju našeg sadržaja, da ukažete na teme koje Vas najviše zanimaju, kako bi upravo njima posvetili više pažnje.

Predrag Rava, novinar govori za UžiceMedia o pismenosti u lokalnim medijima, njihovom značaju. "Medijski pismena osoba treba da ima sposobnost da analizira, vrednuje i kreira poruke posredstvom medija. Pre svega, da ima kritičko mišljenje o društvu u kom živi, jer tako će lakše prepoznati i loš medijski program. Nije onda teško odgovoriti kome odgovara medijska nepismenost."

Miljan Paunović, novinar, smatra da dobar portal treba u prvom redu da ima novinare, proverene izvore, sagovornike. "Proteklih godina sam posebno obazriv kada pročitam bilo koju novu vest, jer i sami vidite da na primer uticajni mediji objave da je neko preminuo, a onda se taj čovek javi i kaže da nije."

Dragana Bjelica, novinarka, govori za Užicemedija o pismenost u lokalnim medijima i važnosti opstanka lokalnih medija. Smatra da su profesionalni lokalni mediji danas preko potrebni. "Njihovo postojanje je i mera kvaliteta života ljudi u tim sredinama".

Jovanka Stefanović Stanojevića, novinarka, govori o značaju lokalnih medija, pismenosti, i smatra da je kadrovski dobro popunjena redakcija uslov za profesionalni rad medija, jer "neznanje, neupućenost, nedostatak volje za pripremom teme, kao elementi novinarske nepismenosti, odlična su podloga za kreiranje senzacionalističkih rubrika, koje u velikom broju slučajeva kasnije postaju manir rada jer donose kakvu - takvu, nešto bolju zaradu od uobičajen".

Znanjem do istine, profesionalnošću svakako, ali kako u današnjim uslovima? Gde je sve obezvređeno, gde se o osnovnim stvarima ne vodi računa, gde je samo važno biti najčitaniji, najlajkovaniji, a na koji način, to izgleda više nikoga ne zanima. Novinari su neplaćeni, sve više je neobrazovanih, partijskih poslušnika u redakcijama, a pojam pismenosti i standrada na lestiveici drži sigurno poslednje mesto.

Savet za štampu najoštrije osuđuje odluke uredništva više dnevnih novina da na naslovim stranama objave potpuno neprimerene i veoma uznemirujuće fotografije zločina kriminalnog klana.

Šta je to što mlada publika želi da čita, na koji način i kroz koje kanale distribucije je neophodno plasirati informacije namenjene mladima, bile su teme radionice, kojoj su prisustvovali novinari iz više lokalnimh medija Srbije.