Ključna reč: HRIŠČANSTVO

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak.

Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja svetog Jovana. Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista. Poznat kao jesenji Sveti Jovan u narodu se poštuje ovaj veliki praznik.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. avgusta obeležavaju praznik Svetog Pantelejmona. Veruje se da su njegove mošti, koje se čuvaju u Hilandaru, čudotvorne kao i njegova ikona. Mnoge porodice slave ovu krsnu slavu.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.

Na ovaj veliki praznik i crveno slovo ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Druga najveća slava kod Srba, ispred je Đurđevdana, dok se najviše slavi Nikoljdan. Aranđelovdan je bio krsna slava Nemanjića.

Dan posle Male Gospojine, pravoslavna crkva posvetila je Joakimu i Ani iz Nazareta, roditeljima Presvete Bogorodice. Danas bi trebalo darivati nekoga ko ima manje od nas, skromno i bez gordosti, smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe.

Na Svetog Jovana, u narodu se kaže, da se Srbi bratime i kume. Procenjuje se da je Jovanjdan po broju onih koji ga slave na trećem mestu odmah iza Nikoljdana i Aranđelovdana.

Aranđelovdan, Sabor Svetog arhangela Mihaila, slave vernici i Srpska pravoslavna crkva, jedna je od najčešćih slava kod Srba.

Krstovdan (zimski) se slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike, uvek je 18. januara.