U svojoj analizi nakon sprovedenog istraživanja NALED-a i kompanija PwC navode, da tradicija i običaji u Srbiji i ekonomska situacija značajno su doprineli lošijoj poziciji žena u našem društvu, posebno u ruralnim krajevima o čemu i ova statistika nad valsništvom nekretnina pokazuje.
Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova. Sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i samo 7,4 odsto njih poseduje zemlju.
„Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo, da je situacija u selima znatno lošija nego u gradovima. Tek svaka šesta žena u ruralnim krajevima upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine. Vlasništvo na nepokretnosti je za njih važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao“, navodi u saopštenju Jasmina Radovanović, koordinatorka Saveza za imovinu i urbanizam i savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.
Brojke Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju napredak u odnosu na 2018. To je rezultat Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018, na kojim je insistirao NALED u okviru projekta „Uvođenje jednošalterskog sistema za registraciju nepokretnosti u Srbiji„. Projekat podržava Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode ga NALED i Pricewaterhouse Coopers u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, Ministarstvom pravde i RGZ.
Radovanović naglašava da je na inicijativu NALED-a uvedena automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika.
„Čest je slučaj da muškarac uzima kredit za stan, na osnovu čega se upisuje kao vlasnik nepokretnosti. Činjenica je da žene, u tom slučaju, od svoje zarade plaćaju ostale životne troškove ili čak i kada nisu zaposlene, obavljaju većinu poslova u domaćinstvu, što im daje pravo na udeo u imovini stečenoj u braku. Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima nepokretenosti tako i trećim licima u slučaju raspolaganja istom“, navodi Radovanović.
Stan ima 25 odsto muškaraca i 15 odsto žena u Srbiji
Analiza srovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti od čega žene poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona. Žene su, kako navodi NALED u saopštenju, upisane kao jedine vlasnice 13,95 odsto nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12 odsto. Oko 25 odsto muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu 14,6 odsto.
Iz NALED-a poručuju da aktivno rade na osnaživanju žena i ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama, posebno kroz projekat „1.000 žena“ koji je pokrenut u saradnji sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović kao predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i asocijacijom proizvođača rukotvorina „Etno mreža“, koja pruža obuku i podršku ženama iz ruralnih područja u izradi tradicionalnih rukotvorina, kako bi svoje veštine iskoristile u svrhu obezbeđivanja stalnog izvora prihoda.
O ranijim aktivnostima NALEDA u Užicu možete pročitati OVDE.
