Carigradski memento – Kaplanova izložba kojom je zaokružio četiri i po decenije stvaranja i umetničkog rada. Sinoć je galerijski prostor Narodnog muzeja Užice bio mali da primi sve zaintreresovane za Kaplanovu izložbu. Izložba se može pogledati do 6. novembra.

Kaplanovu zložbu „Carigradski memento“ čine slike i crteži koji su obeležili deo umetnikovog stvaralaštva, odabrana ulja i grafika koje su označile Kaplanovo novije stvaralaštvo.

Retrospektiva prikazuje svet ideja koje su gradile duhovni svet slikara, kao i široki registar likovnih tehnika koje su mu svojstvene. Izložba predstavlja Kaplana kao učesnika umetničkih poduhvata koji su obeležili kulturnu istoriju Užica, među kojima je i mural „Riba koja je progutala svet“.

Kaplan je na izložbi kazao da „umetnost ne stvara onaj koji hoće, već onaj koji mora, mudre su reči mog učitelja i prijatelja Obrada Jovanovića na kojima počiva svo moje stvaralaštvo„.

– Pripreme za ovu izložbu počele su još karajem devedesetih, a da ja to tada nisam ni slutio. Jedna grafika nastala u ciklusu „Svi hteli a jedan nije“ pod nazivom „Carigradski memento ili autoportret“ kroz višeslojni simbolizam izrazito pokazuje svet mojih tadašnjih interesovanja.

Kompleksnost geopolitičkih događaja devedesetih, njihov intenzitet i brutalnost, potreba da razumem zašto se događa sve što se događa, trajno su opredelili moj umetnički izraz.

Znanje stečeno na polju ezoterije, istorije i pravoslavne duhovnosti potka su i osnova svih mojih tema. Pomenuta grafika bavi se suptilnim naznakama i vezama između malog Carigrada – Užica i Konstantinopolja, carskog grada, današnjeg Istanbula.

U proročanstvima svetih staraca, ruskih, grčkih, svetogorskih govori se o strašnoj bici koja će ujedno biti tamna noć duše sveta, ali i jutro vaskrsenja nove Vizantije.

Iako sam se naivno iskreno nadao da ovi događaji nikada neće biti moja sadašnjost, zbivanja u svetu pokazuju njihovo neumitno približavanje.

Suštinsko i sama bit ove grafike je u neizgovorenom, onom što je svedeno na asocijativni nivo predstavljenih objekata i formi i što će sam posmatrač morati da razotkrije.

Ovu izložbu posvećujem svima onima koji razumeju o čemu govori njen naziv. Onima koji ne razumeju, želim da što pre skinu ružičaste naočare i izvuku glavu iz peska. Od zla sklonište ne postoji, – rekao je Kaplanović i zahvalio Narodnom muzeju, Gradu Užicu, kao i vlasnicima njegovih dela koji su mu ih ustupili za izložbu.

Dragoljub Kaplanović Kaplan rođen je 13. decembra 1963. godine u Novoj Varoši.

Na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu diplomirao je 1988. godine, u klasi profesora Jovana Rakidžića.

Kaplanova prva samostalna izložba otvorena je u proleće 1999. godine u Gradskoj galeriji u Užicu.

Poslednji put je samostalno izlagao u Kulturnom centru „Zlatibor“, 2022. godine.

Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama.

„Carigradski memento“ Kaplanova izložba

Izložbu je otvorio član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti Ratko Trmčić, koji je rekao da se ovom izložbom završava program obeležavanja Dana grada.

Direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović je rekla da je Dragoljub Kaplanović Kaplan ukazao čast Narodnom muzeju da u njegovom prostoru bude priređena izložba u okviru programa obeležavanja Dana grada.

Govoreći o delima Dragoljuba Kaplanovića Kaplana istoričarka umetnosti, viši kustos Narodnog muzeja Užice Katarina Dogandžić Mićunović, rekla je da je izložba prikaz ideja koje su umetnika vodile kroz mene njegovog stvaralaštva, čitav složeni svet Kaplanovih misli, uverenja i nadanja.

– Ova retrospektivna izložba, osim obeležavanja 45 godina stvaralačkog rada, ima za cilj i da podseti publiku na poslednje decenije 20. veka, ali i onaj deo Kaplanovog opusa koji dugo godina nije bio izlagan, a tu su i slike i grafike iz novijeg umetnikovog stvaralaštva.

Naziv izložbe je potekao od Kaplanovog dela iz 1998. godine koje je bilo i prekretnica u njegovom stvaralaštvu, kombinovana tehnika, „Carigradski memento ili autoportret“, čiji je narativ „sažeo duhovni svet umetnika“.

– Dok je na crtežima i grafikama svedene palete uronjen u simboliku ili fasciniran pokretom, Kaplan se povremeno prepušta i uživanju u boji i građenju teksture, čistoj radosti slikanja, – rekla je između ostalog Katarina Dogandžić Mićunović, dodajući da se radosti boje umetnik vratio i 2018. kada je nastala slika „Trešnje“ (naslovna fotografija).

Katarina Dogandžić Mićunović je mišljenja da u budućoj hronici grada važno mesto mora zauzeti multimedijalni performans „Virus 1 – inkubacija“ koji je 1. septembra 2000. godine na platou ispred Narodnog pozorišta izvela grupa „Virus art“ po konceptu Dragoljuba Kaplanovića, Milojka Kneževića i Miloša Lišanina Pifkija.

Ovaj događaj upotpunio je i nastup trojice muzičara, Banat, Šuki i Buco, umetnikovi prijatelji.

Zainteresovani Kaplanovu izložbu mogu pogledati do 6. novembra u užičkom Narodnom muzeju.

Za još informacija, tekstova iz kulture, reportaža, pratite naš sajt!