Biblioteka u Ribaševini, osnovana je kao jedna od knjižnica između dva svetska rata u užičkom kraju i jedina od osnivanja 1926. godine pa do danas neprestano radi sa manjim prekidima tokom obnove posle završetka Drugog svetskog rata.
Knjižni ogranak Narodne biblioteke Užice, postaje 1961. godine kada je donet prvi Zakon o bibliotekama. Biblioteka je sada smeštena u prostorijama Mesne zajednice u centru sela, u neposrednoj blizini Osnovne škole „Miodrag Milovanović Lune“, raspolaže fondom od oko 5000 knjiga i kao što je uvek bila i danas je centar kulturnog života u selu zahvaljujući brojnim aktivnostima koje organizuje.
U užičkom selu Ribaševina, nova školska zgrada napravljena je 1925. godine, a u njoj je 7. februara 1926. osnovana knjižnica i čitaonica u koju se učlanilo oko 60 meštana, a knjižni fond besplano su koristili učenici.
Kasniji statistički podaci Drinske banovine i izveštaj školskog nadzornika iz 1931. godine, govore da je u Užičkom srezu tada bilo osnovano sedam narodnih knjižnica i čitaonica među kojima je i Ribaševina. Tada je zabeleženo da je knjižnica u Ribaševini imala 206 knjiga i 30 članova. Knjižni fond se uvećavao kupovinom knjiga od članarine i uloga članova dobrotvora kao i poklonom.
Momčilo Lučić, viši knjižničar, dugogodišnji radnik ribaševske biblioteke, došao je do saznanja da su u ovu biblioteku besplatno dolazile knjige iz različitih oblasti od Odeljenja za narodno prosvećivanje pri Ministarstvu prosvete, a tadašnje novine i časopisi od pojedinaca i od Zemljoradničke zadruge koji su bili pretplaćeni na njih.
Prema oceni istraživača, biblioteku je od osnivanja pa do 1936. godine uspešno vodio učitelj Velizar Milosavljević i njegova supruga. Posle toga vodili su je drugi učitelji i ona je nastavila da radi u kontinuitetu sve do početka Drugog svetskog rata. Prema istorijskim podacima, u tom predratnom periodu u Zlatiborskom okrugu radilo je čak 37 biblioteka, u kojima je kao i u drugim krajevima Srbije, za vreme rata fond uglavnom uništen.
Posle završetka Drugog svetskog rata, tokom kojeg biblioteka u Ribaševini neredovno radi u porušenoj školi, njeno obnavljanje počelo je 1945. godine. Kako je zabeleženo, omladinci na čelu sa učiteljem obezbedili su 94 knjige, deo su sakupili, deo kupili od dobrovoljnog novčanog priloga.
Novine „Vesti“ iz juna te godine pišu „da su učitelji prihod od jabuka iz školske bašte, umesto za lične svrhe što je bila praksa, uložili u obnovu knjižnice“ koja počinje ponovo da radi redovno.
Prema pisanju Momčila Lučića, „Naredne godine knjižnica je imala tri čitalačke grupe, 45 članova kojima je bilo na raspolaganju 105 knjiga, naročito zahvaljujući angažovanju učiteljice Danice Ivanović. Do 1951. godine broj članova se gotovo duplirao (92), a fond uređen po grupama (prirodne nauke, društvene nauke, beletristika i ostale) se uvećao preko tri puta (365).“
Biblioteka u Ribaševini:
Knjižni ogranak užičke Narodne biblioteke
Sredinom pedesetih, došlo je do prekida u radu biblioteke koji je bio kratak zahvaljujući angažovanju ne samo prosvetnih radnika, već i knjižničara, od kojih je jedan bio i mladi pesnik Paun Petronijević. Inače, ova biblioteka, u čast ovog rano preminulog pesnika, tradicionalno, skoro pola veka, organizuje književnu manifestaciju „Odzivi Paunu“ koja je ujedno i najstarija manifestacija ove vrste u Zlatiborskom okrugu.
Biblioteka u Ribaševini postaje knjižni ogranak Narodne biblioteke Užice, 1961. godine kada je donet prvi Zakon o bibliotekama. Od tada pa do danas, u ovom i u ogranku u Karanu, najduže je radio Momčilo Lučić, od 1977–2013. godine koji je, kako govore njegove kolege, zaslužan za tridesetšestogodišnji uspešan rad ovih biblioteka u smislu obnove knjižnog fonda, dobre saradnje sa školama i lokalnim stanovništvom, organizacije etnoloških izložbi i predavanja, a najviše za kontinuirano održavanje književne manifestacije „Odzivi Paunu“.
Posle penzionisanja, Lučićev posao preuzima bibliotekarka Biljana Davidovski koja je nastojala da unapredi rad ova dva ogranaka, između ostalog i kroz projekate koje je osmislila i realizovala za vreme svog angažmana u ovim bibliotekama.
– Misija javnih biblioteka je da permanentno unapređuju bibliotečko-informacionu delatnost u skladu sa potrebama korisnika. Shodno tome, potrebno je najpre ispitati potrebe meštana, a zatim im ponuditi usluge koje doprinose kvalitetu njihovog života. U seoskoj sredini, kakva je Lužnička dolina, potrebni su bili inovativni programi, najpre, namenjeni deci, a zatim i poljoprivrednicima – kaže Biljana Davidovski kojoj je bio cilj da omogući korisnicima pristup informacijama i znanju, sadržajima iz kulture i savremnim komunikacionim tehnologijama.
Zahvaljujući projektu „Biblioteka – mesto susreta svih“ koji je 2014. godine podržalo Ministarstvo kulture i informisanja nabavljen je laptop i mobilni internet i počelo se sa održavanjem edukativno-kreativnih radionica. U saradnji sa OŠ „Miodrag Milovanović Lune“ tokom ove i narenih godina realizovane su brojne informatičke, bibliotečke, književne, likovne, dramske i muzičke radionice.
– Na ovaj način biblioteka je edukativne i kreativne stvaralačke sadržaje približila deci koja žive u seoskoj sredini i nemaju često priliku da posete kulturne događaje u našem gradu, a još ređe da učestvuju u njihovom stvaranju. Podatak da je planirano maksimalno 25 dece na radionici, a da ih je bilo prisutno i do 40, govori o tome koliko su pogođena njihova interesovanja. S obzirom da je prostor u kom se biblioteka nalazi u tom periodu bio u veoma lošem stanju usled dugogodišnjeg neulaganja, radionice su realizovane u školama – navodi Biljana Davidovski.
Biblioteke u selima su potrebne
Posle dve godine realizovan je i projekat „Znanje je imanje” u saradnji Udruženja „Centar za profesionalni razvoj i prenos znanja“, Narodne biblioteke Užice i Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice. Okupio je preko 20 lica, a podrazumevao je informatičko opismenjavanje stanovništva, obuku poljoprivrednika za pretraživanje veb-sajtova i poljoprivrednih portala informativno-edukativnog karaktera, obuku za pokretanje seoskog turizma, prezentaciju aktuelnih tema iz stočarstva, voćarstva, ratarstva, zaštite bilja i agroturizma u cilju prikupljanja novih, pouzdanih i bitnih informacija i razmene iskustava, sa ciljem poboljšanja socijalno-ekonomskog statusa poljoprivrednog stanovništva.
Saradnja sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Užice nastavljena je organizovanjem predavanja iz oblasti ratarstva, a zahvaljujući dobroj saradnji koju je Biljana Davidovski uspostavila sa MZ Ribaševina i OŠ „M. M. Lune“ upućen je zahtev Gradu Užicu za finansiranje renoviranja objekta biblioteke koji je 2015. godine i realizovan. Međutim, u ovaj objekat je neophodno još ulagati kako bi bio zaštićen od propadanja. Prema rečima bibliotekarke Biljane Davidovski, seoske biblioteke su potrebne i one mogu da opstanu.
– Poljoprivredni radovi i drugi poslovi kojima se bave odrasli, a ne retko i deca i mladi, često otežavaju realizaciju programa. Zbog toga je potrebno konstnantno motivisati stanovnike da posećuju biblioteku, a programe organizovati za vreme crkvenih praznika i u večernjim časovima što zahteva dodatne napore bibliotekara. Kada upravo njima postane jasno da je rad biblioteke potreban, stekne se izvesna navika, pa realizacija programa bude lakša.
U ovakvoj sredini za bibliotekara moraju biti važne pojedinačne potrebe stanovnika isto koliko i kolektivne. U skladu s tim podrazumevano je donositi publikacije po želji svakog pojedinca iz užičke biblioteke (knjige, novine, CD-ove sa knjigama za slepe i slabovide) i nešto veći stepen tolerancije u vremenu pozajmice građe. Svakog utorka deci su na raspolaganju osim knjiga i društvene igre koje na duhovit način pomažu đacima da poprave uspeh u školi, – navodi Davidovski.
Biblioteka u Ribaševini je nosilac i mnogih drugih aktivnosti. Zajedno sa OŠ „Miodrag Milovanović – Lune“ u Lunovom Selu i Karanu, bibliotekarke povodom Dečije nedelje svake godine održavaju radionice o dečjim pravima, a predškolci i prvaci od Narodne biblioteke Užice dobijaju besplatnu članarinu. Organizuju edukativno-kreativne radionice koje razvijaju interesovanje za čitanje i podstiču dečje stvaralaštvo.
Neophodna dodatna adaptacija zgrade
U ribaševskoj biblioteci se u poslednjoj deceniji u proseku godišnje upiše oko 90 članova. Najbrojnija su deca školskog uzrasta, zaposleni, studenti, poljoprivrednici, penzioneri, nezaposleni. Godišnje se nabavi oko 70 knjiga, a prilikom nabavke teži se da budu zadovoljene potrebe većine korisnika ovog ogranka. U proseku godišnje bude oko 900 poseta, a pozajmi se oko 1700 knjiga.
Biblioteka u Ribaševini je do 2016. godine radila dva puta nedeljno, utorakom i četvrtkom, ali od tada je zbog znatno smanjenog broja stanovnika rad redukovan na jednom nedeljno – utorkom. Pandemija virusa korona, takođe, ostavila je posledice i na rad ove biblioteke koji se upornošću bibliotekarke Mirjane Dimitrijević Stanković postepeno vraća u normalne tokove.
– Moj početak rada u ogranku u Ribaševini 2019. godine, bio je pun neizvesnosti, ali sam vremenom uvidela koliko je lepo podstaći ljude u toj sredini, a posebno decu, da čitaju. Trenutno imamo 148 upisanih čitalaca od kojih su najbrojniji osnovci, a zatim stariji meštani, stanovnici Lužničke doline.
Najtraženije i najčitanije su lektire kao i knjige za decu, zatim stručne knjige iz oblasti poljoprivrede i voćarstva, povrtarstva, kao i knjige o uzgoju životinja. Odrasli meštani rado čitaju i neke laganije, ali i istorijske romane – kaže Mirjana i navodi da se knjižni fond kontinuirano obnavlja u skladu sa potrebama korisnika.
– Uslovi za rad u biblioteci su poboljšani u odnosu na raniji period, ali je, ipak, neophodno renoviranje i adaptacija cele zgrade Mesne zajednice u kojoj se biblioteka nalazi. To bi olakšalo realizaciju sadašnjih aktivnosti, ali bi omogućilo i sprovođenje novih projekata, – ističe Mirjana Dimitrijević Stanković.
Redakcija UžiceMedia priprema još tekstova u serijalu „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“, o užičkom bibliotekarstvu, kroz priče o knjizi, biblioteci i bibliotekarima iz Užica, Čajetine, Bajine Bašte i Požege.
Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.