Golootočani užičkog kraja – Zatvorenici su bili kažnjavani zbog ibeovske propagande, širenja ratne psihoze, podržavanja Staljina, viceva i pesama o Titu… Jedna od glavnih parola na Golom otoku bila je „briga partije za naše zdravlje je svetao primer čovečnosti“.
Prema podacima koji variraju navodi se da je na Golom otoku ukupno bilo od 14.000-32.000 kažnjenika. Dok logoraši tvrde da ih je bilo do 60.000. Međutim, Državni arhiv Hrvatske navodi podatak od 16.101 zatočenika od kojih 15.173 muškaraca i 928 žena. A da je njih 413 stradalo tokom izdržavanja kazne.
Ova tema posebno je važna za istoriju užičkog kraja u vreme socijalizma, za sudbine pojedinaca u teškim vremenima kao i njihovih potomaka, ali i za javnost da sazna istinu o žrtvama i preživelima zbog sukoba Jugoslavije sa Informbirom.
Ljudi koji su izdržavali kazne na Golom otoku ukoliko su preživeli sve torture i mučenja po izlasku nisu smeli da pričaju šta se dešavalo, a to ćutanje je najstrašnija priča Golog otoka.
Jezive muke i maltretiranja nisu trpeli samo osuđenici na Golom otoku, već su teško živeli i članovi njihovih porodica. Zbog velikih pritisaka i proganjanja u sredinama u kojima su živeli.
O logorašima i logorašicama na Golom otoku potrebno je stalno pisati i govoriti da bi javnost znala kako su strašno mučeni. Šta su doživljavali ljudi koji su drugačije mislili, kako su bili ucenjivani, ponižavani, kako su im se porodice raspadale pod pritiscima i ucenama.
Važno je isiticati i da niko nikada nije odgovarao za ove zločine. Niko nije ni postavio pitanje ogovornosti za mučenja koja su se dešavala.
Odlučili smo da obradimo ovu temu, jer je potrebno konstantno istraživati kako se ovakva surovost u odnosu među ljudima nikada više ne bi ponovila.
Golootočani užičkog kraja – Zatvor od 1949. do 1956. godine
Goli otok je najmračnija i najsramnija pojava u jugoslovenskom komunizmu. Goli otok je i nešto više, nešto gore i užasnije: neslućeno posrtanje i neslućeno ponižavanje.
Od godine 1949. na Golom otoku i Svetom Grguru se nalazio zatvor pre svega za pristalice staljinizma, ali i nacionalizma. Kao i određeni broj pripradnika demokratskih pokreta i stranaka iz godina neposredno posle komunističke revolucije. Na Golom otoku je bio muški a na Svetom Grguru ženski zatvor.
Prema svedočenjima, na Goli otok ljudi su upućivani bez suđenja, uručenim „rešenjem“ sudije za prekršaje. Bilo je omogućeno da na osnovu zakona o prekršajima politička policija može svakog da uhapsi, drži ga koliko hoće i muči kad hoće.
Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godine. To je bio kraj savezne uprave nad ostrvom. Od tada on pripada republičkoj nadležnosti Hrvatske. Kasnije su na ostrvu kaznu izdržavali i kriminalci i teški mladi delinkventi.
Nakon 1988. godine posećuju ga turisti
Goli otok je kao zatvor ukinut 1988. godine. Od tada se radi na tome da se pretvori u turističku destinaciju tako što bi se iskoristili prirodni i istorijski potencijali ostrva.
Goli otok danas posećuju turisti i pastiri sa otoka Rab, koji ponekad dovezu ovce na ispašu, podaci su Wikipedie.
Tokom šestomesečnog trajanja projekta obradićemo više tema, uz kompetentne sagovornike
- Užičanin dr Ilija Misailović govoriće nam o istraživanju i autorskom radu na knjizi „Goli otok-ostrvo mraka“.
- Profesorka istorije Vesna Lučić odgovoriće na pitanje zašto je važno govoriti o Golom otoku i kako je funkcionisao?
- Dr Mirčeta Vemić, o značaju pisanja i upoznavanju javnosti o Golom otoku.
- Užičanin Jovan Božić – Letač, „opasni“ informbirovac, koji je tokom poseta Tita užičkom kraju, „privremeno premeštan“ u Ljubljanu ili Beograd.
- Svedočanstvo o sudbini Vojislava Smiljanića sa Zlatibora, iz Ljubiša, od Kraljeve garde, nemačkog zarobljeništva, karijere u jugoslovenskoj vojsci do Golog otoka na kome su stradali on i njegov brat, a stric im je bio Krsta Smiljanić, armijski general.
- Kako je Goli otok obeležio život Boriše Vukotića iz sela Drežnik kod Užica, od ađutanta komandanta Kraljeve garde, komuniste do zatočenika? – Željko Marković, Istorijski arhiv Užice, priređivač „Poslednje Dvorske straže“.
- Dnevnik Boriša Vukotić u kome je opisao dane na Golom otoku -Svedočenje i sećanja potomaka Vukotića iz Drežnika.
- Žene na Golom otoku – Branislava Brana Mitrović, Kolet Smiljanić…
- Da li je Slobodan Penezić Krcun spašavao saborce od Golog otoka?
- Dr Ljubinka Škodrić, Institut za savremenu istoriju o sudbinama logoraša i logorašica.
- Zatim su tu svedočenja potomaka i njihova sećanja.
- Životopisi logoraša iz Požege, Nove Varoši, Arilja, Bajine Bašte…
Golootočani užičkog kraja – Istražićemo koliko je na Golom otoku bilo logoraša i logorašica iz Užica, Arilja, Bajine Bašte, Kosjerića, Požege, Čajetine, Nove Varoši…
Decenijama se u užičkom kraju i našoj zemlji nije pisalo i javno govorilo o mučenju i strahotama zatočenika, žrtvama, ali i pritiscima i proganjanju njihovih porodica. Sada se konačno istraživanjima može doći do novih dragocenih i neobjavljenih svedočenja i upoznavanja javnosti.
Zatvorenici su bili su kažnjavani zbog ibeovske propagande, širenja ratne psihoze, podržavanja Staljina, viceva i pesama o Titu… Jedna od glavnih parola na Golom otoku bila je „briga partije za naše zdravlje je svetao primer čovečnosti“.
Pored toga što žemo nastale istraživačke tekstove objaviti na portalu, šerovaćemo ih na društvene mreže FB Užicemedia, Instagram, Linkedin, Google biznis, kao i Reels i Story.
Iz do sada pripremljenog materijala serijala koji ćemo objaviti narednih dana izdvajamo:
Golootočani užičkog kraja – ĆUTANJE je najstrašnija priča GOLOG OTOKA
Naime, povratnicima je bilo zabranjeno da pričaju kakve su torture preživeli, ali oni koji su otišli u inostranstvo povremeno su iznosili svoja svedočenja u štampi.
Niko nikada, ne samo da nije odgovarao za zločin počinjen prema informbirovcima, već niko nije ni pokrenuo njihovu odgovornost.
Jedna od glavnih parola na golootočkom paviljonu bila je „Briga partije za naše zdravlje je svetao primer čovečnosti“. Zatočenici su bili „informbirovci“ kako su u Jugoslaviji nazivali pristalice Sovjetskog Saveza.
Priče o torturi „ibeovaca“usledile su 1948. godine posle razlaza sa Staljinom. Politički zatvor Goli otok formiran je 1949.godine sa ciljem da oni koji su podržali Rezoluciju Informiroa i bili pristalice Staljina i Sovjetskog Saveza, u borbi protiv Jugoslavije izoluju se od ostalih zatvorenika.
Odluku o ovom logoru doneo je Josip Broz Tito sa Aleksandrom Rankovićem, a na predlog Edvarda Kardelja, na osnovu opisa ostrva Ivana Steva Krajačića, koji je bio na čelu hrvatske Uprave državne bezbednosti (UDB-e).
Logor je organizovala Hrvatska UDB-a na čelu sa Ivanom Stevom Krajačićem, a veliku ulogu u organizaciji odigrao je Crnogorac Jovo Kapičić.“
A iz intervjua sa dr Ilijom Misailovićem izdvajamo:
– Ja sam izabrao da u svom životu radim samo jednu temu, a to su bila Kremna, moj zavičaj. Sve druge teme nisam birao, one su birale mene. Goli otok mi se nametnuo na jedan čudan način preko doktora Borka Popovića. Zapravo, ta priča je čekala mene, – ispričao nam je dr Ilija Misailović.
Dr Misailović, autor je knjige „Goli otok – Ostrvo mraka. Užičani na Golom otoku“ objavljene 2024. godine u izdanju Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ Čajetina u kojoj se bavi posledicama koje je Rezolucije Informbiroa ostavila na području šest opština Zlatiborskog okruga…
Za još informacija iz društva, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
