Prema procenama danas će u preko 30 odsto domova u Srbiji goreti sveća jer je ovo je jedna od najvećih srpskih slava.Ako prosečna porodica ima oko 20 gostiju za slavskom trpezom onda je potpuno jasno kako je nastala uzrečica da za Svetog Nikolu „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.
Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Reč je o vaseljenskom svecu tj. onome koga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. Legenda kaže da je Sveti Nikola za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.
Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu.
Upravo zbog ovih detalja se veruje da je legenda o Deda Mrazu proistekla baš na osnovu života Svetog Nikole. I dok je zapadni svet potpuno prihvatio Senta Klausa u obliku debeljuškastog deke koji, obučen u crveno deci donosi paketiće, u Srbiji kult Svetog Nikole ima još dublje korene i održao se sve do današnjih dana. Sveti Nikola je živeo u 4. veku, a njegovo žitije je jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika.Prihvatajući hrišćanstvo, Srbi su upravo na primerima iz života Svetog Nikole učili o smislu i vrlinama ove religije, pa su ga vremenom usvojili za svog zaštitnika.
Naravno, razlog za toliku „popularnost“ Svetog Nikole među Srbima može biti i mnogo prizemniji i „ovozemaljskiji“.
Stara Srbija bila je zemlja seljaka u kojoj je najveći deo stanovništva preko cele godine radio u polju. Zima je bila jedini period kada je bilo vremena za predah, pa je Sveti Nikola, koji se slavi 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, bio idealan.
Osim ovoga, neki etnolozi ističu i da je za rasprostranjenost kulta Svetog Nikole među Srbima zaslužno i već poslovično siromaštvo našeg naroda. Kako Sveti Nikola pada u vreme božićnog posta, takvu slavu je uvek moguće spremiti – treba samo malo hleba, krompira i rakije, pa da se ugoste gosti i „ispoštuje“ svetac. A, ako se nađe i malo ribe… onda je to već prava gozba.
Narodni običaji i verovanja na Svetog Nikolu
Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja.
U Srbiji je veoma rasprostranjeno muško ime Nikola, koje je posvećeno upravo ovom svecu i dobrotvoru.
Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik ladara, splavara, ribara i vodeničara. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i “vodena slava”, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se daruju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Dešava se da ukoliko otac deli slavu sinovima, jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu.
Na današnji dan bi valjalo darivati decu, jer je Sveti Nikola voleo decu i brinuo o njima, pa ih je stalno darivao.
Neke nerotkinje upravo se Svetom Nikoli mole za porod.
Mole mu se nemoćni, nesrećni, bolesni…
Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi toga dana, što je u stvari 19. decembar po novom kalendaru.
Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.
