Među najugroženije kategorije u Srbiji, kada je reč o preprekama u ostvarivanju osnovnih prava se izdvajaju, Romi, žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBT populacije.
Međunarodni dan ljudskih prava će u Srbiji biti obeležen nizom manifestacija u kojima će učestvovati predstavnici Vlade, kao i civilnog sektora.
Akcija „Ne potcenjuj ljudska prava“ održaće se u Boru, Vrbasu, Vrnjačkoj Banji, Apatinu, Šidu, Bačkoj Palanci, Subotici, Kragujevcu, Novom Pazaru, Jagodini i Beogradu.
Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je na solidarnost sa građanima kojima najosnovnija ljudska prava nisu obezbeđena, poput ljudi bez lične karte i zdravstvene knjižice, devojkama i ženama koje stupaju u prisilne brakove, ilegalnih migranata kojima su oduzete putne isprave, LGBT osobama koje ne mogu stupiti u brak sa osobama istog pola, novinarima i aktivistima čije su emisije, tekstovi i sajtovi cenzurisani…
Zaštitnik građana Saša Janković poručio je da veliki broj građana Srbije taj dan dočekuje pritisnut krizom koja posebno ugrožava njihova ekonomska i socijalna prava.
On je rekao da organi javne vlasti zato imaju dodatnu obavezu da postupaju pravično i zakonito, kako bi građani ravnopravno uživali prava koja im garantuju Ustav i zakoni.
Ombudsman je naveo da je u porastu broj pritužbi na tešku socijalnu i ekonomsku situaciju izazvanu gubitkom posla ili smanjenjima zarada i penzija.
Poverenica za zaštitu ravnopravnost Nevena Petrušić izjavila je da je diskriminacija u Srbiji prilično raširena i da brine ogromna distanca prema Albancima, Hrvatima, Bošnjacima i Romima.
Kako je objasnila, društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju mir i tolerantnost, kao i suživot sa pripadnicima manjina, ali je s druge strane navela da ima i onih koji promovišu govor mržnje i podstiču netrpeljivost.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata skrenula je pažnju na obavezu vlasti, nevladinog sektora i sindikata, da se mnogo odlučnije bore u cilju zaštite svih čija su prava ugrožena u Srbiji.
Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.
Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička republika.
UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.
U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.
„Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima“ kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima.
