Odlaskom stanovništva sa sela mnoge površine i na području grada Užica ostale su zakorovljene. Proces pražnjenja sela kod nas se odvijao dva ili tri puta intenzivinije nego u razvijenim zemljama tako da mnogim selima u brdsko-planinskom području kakvo je naše i dalje preti demografsko gašenje. I dalje je mnogo zaboravljenih imanja i kuća u koje se tek po neko vrati po odlasku u penziju.
Bez orača mnogo je oranica koje da nisu zakorovljene mogle bi davati heljdu, raž i ovas i dosta površina na koje decenijama nije kročila čovečija noga, a kamoli da je bačen gram mineralnog đubriva. Razvijene zemlje u Evropi mnogo polažu u proizvodnju zdrave hrane.
Užičani su se među prvima u Srbiji zainteresovali za organsku poljoprivredu. Uočili su da baš ovakvi programi mogu zadržati ljude na selu i dovesti mlade, sačuvati prirodu i ambijent po čijoj je lepoti kraj prepoznatljiv.
Dok se stočni fond oporavlja i sve više propagira ishrana stoke kabastom hranom i ispaša pobornici organskepoljoprivrede se nadaju da će i konverzija – period prelaska na organsku proizvodnju biti lakši zbog dostupnosti prirodnog stajnjaka bitnog za ovaj vid poljorivrede.
I da ne zaboravimo nivo razvoja poljoprivrede se meri udelom stočarstva u njoj, a taj odnos je 30 prema 70 u korist biljne proizvodnje i on se mora menjati, upozorava profesor Nikola Bajić iz Centra za organsku poljoprivredu Užice (COP) koji je medju prvim ovakvim organizacijama osnovan u Srbiji 2013. godine.
Prema podacima Centra u Zlatiborskom okrugu trenutno je oko pedeset poljoprivrednika u procesu sertifikacije organske poljoprivrede. U Užicu 14 proizvođača, živinari za proizvodnju organskih jaja, kozari za proizvodnju organskog sira i malinari koji u najvećem broju od podizanja zasada žele da se bave proiizvodnjom organske maline za koju su dostupne sadnice.
Ovaj broj odnosi se samo na sertifikaciju preko COP-a i broj poljoprivrednika koji žele da se bave proizvodnjom zdrave hrane je veći procenjuje se oko tridesetak.
I Grad Užice podržava ovaj vid proizvodnje. Sertifikaciju je podržao sa 150.000 dinara, a ove godine subvencije organske proizvodnje su dva miliona dinara ili 3 odsto budzeta što se shodno potpisanom memorandumu sa COP-om planira i ubuduće. Ove godine proizvodjači su posetili i čuveni Sajam zdrave hrane u Nirnbergu što je Grad finansijski podržao.
– U Srbiji se očekuje promena Zakona o organskoj poljoprivredi, gde će biti posebno naglašene te tri godine da se pomogne da bi što više bilo organskih proizvođača. I država je povećala suvencije tako da su u stočarstvu 40 odsto veće nego u konvencionalnoj proizvodnji, a ove godine povećanje u biljnoj proizvodnji je 120 odsto. Tako da umesto 4000 dinara koliko se dobija u biljnoj konvencionalnoj proizvodnji subvencija u oganskoj je 11-12.000 dinara po površini. I neki su kooperanti dobili te subvencije.
Znači trudimo se da uhvatimo korak sa Evropom. Poznato je da smo na 0,4-0,5 odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom, a Slovenija je 10 odsto, Italija 12, Austrija 25 odsto i tome težimo. Najvažnija je promeniti se u svesti i u srcu odnos prema poljoprivredi i prema hrani, prema zdravlju i sredini u kojoj živimo, jer konvencionalna poljoprivreda zvali smo je industrijska revolucija pored velikog povećanja u prinosima – četiri pet puta i u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji, ali ona ima i drugu tamnu stranu medalje gde je zagadila okolinu, zemljište, vode, vazduh, reke i sve više utiče na zdravlje i biljaka i životinja i čoveka, – kaže Bajić i navodi da je organska hrana novi zlatni rudnik za našu zemlju.
Sudeći prema dostupnim informacijama za sada na području Grada Užica postoji samo jedan sertifikat za organsku proizvodnju i u pitanju je jedan pčelar sa Tare koji proizvodi organski med. Ostali poljoprivrednici su u fazi konverzije i uglavnom na drugoj godini.
Živinari su posebno zainteresovani za proizvodnju organskih jaja koja dostižu duplo veću cenu na tržištu. Jedna od prvih farmi podignuta je na Ponikovici u Karanu i kako kaže Radovan Jokanović cene organskih jaja u Srbiji se kreću od 25 do 30 dinara.
– Maloprodajne u Beogradu su od 40 do 50 dinara. U Evropi su oko pola evra, u Grčkoj šest organskih jaja košta preko 3 evra. Lično imam dva kupca koji otkupljuju jaja proizvedena na mojem gazdinstvu, što je oko hiljadu komada sedmično – priča Jokanović i dodaje da je najvažnije u proizvodnji jeste da koke-nosilje budu u prirodi, da se kreću po zemljištu koje nije tretirano đubrivom i herbicidima i da koka u prirodi „pronađe“ sve korisne stvari koje konzumenti dobijaju kroz organsko jaje. Srbija iduće godine mora prestati sa kaveznim držanjem koka nosilja u skladu sa zakonskim propisima koji se odnose na dobrobit životinja.
Grad Užice je u nekoliko navrata učešćem u raznim programima pomogao i razvoj kozarstva. Tajna lekovitosti kozjeg mleka krije se u brstu i načinu ishrane koza. Pobornici zdrave hrane u šali kažu da im nije poznato da je neko u vrzinu koja je kozji pašnjak bacao veštačko djubrivo. U okviru projekta pažnja će biti posvećena i ovom vidu proizvodnje.
Organske hrane, posebno voća i povrća nema bez biološke zaštite. I o ovoj temi ćemo govoriti, jer su i pioniri u proizvodnji organske maline pre deset godina koristili prirodan preparat za prskanje maline – koprivu potopljenu u burad sa vodom. Govorićemo i o zadrugarstvu i udruživanju proizvodjača organske hrane.
Misliti pozitivno i jesti zdravu hranu poruka je pobornika ovog vida poljoprivrede. Ukoliko se na domaći teren preslikaju programi iz Austrije ili Nemačke organska poljoprivreda može dati dobre rezultate. Na tržištu je evidentno sve više kupaca koji žele da daju više novca, ali da se hrane zdravo.
