Izložbu je otvorio Denis Krigov, ataše za kulturu ambasade Ruske Federacije u Beogradu koji je rekao i da mu je čast što je među prijateljima i što otvara izložbu koja je dopunski podstreh približavanju kultura dvaju zemalja i bratskih odnosa koji Rusija ima sa Srbijom.
Autori izložbe koja sadrži arhivsku građu, dokumente i fotografije od 1838. godine do danas su dr Aleksej Timofejev, dr Goran Miloradović i dr Aleksandar Životić koji koji u kataloškom predgovoru navode tri perioda odnosa između dve zemlje.
Prvi od XII do XVII veka za vreme Svetog Save i traje do dolaska na vlast dinastije Romanovih, drugi period obuhvata XVIII vek kada ruska diplomatija uspostavlja prve političke kontakte sa Srbima i treći period od ruskog cara Aleksandra I (1801-1825) do kraja vladavine Nikolaja II (1894-1918).
– Kraj Prvog svetskog rata srpski narod dočekali su u dve nadnacionalne države – jugoslovenskoj kraljevini i SSSR-u – kažu autori postavke i dodaju da u ovom periodu dve države nemaju regulisane međudržavne odnose zbog ideoloških razlika da bi 1940. godine bili uspostavljani. Ratno savezništvo tokom Drugog svetskog rata i bliskost komunističkih partija uslovljavaju tesne veze sve do 1948. godine do sukoba sa Staljinom, da bi uz povremene krize 1958, 1968 i 1979-1980. kretali usponom i razvojem međudržavnih, političkih, ekonomskih i kulturnih veza.
Raspadom Jugoslavije i SSSR otvorena je nova stranica veza između dva naroda. Dr Milan Terzić direktor Arhiva Jugoslavije rekao je da smo tu da baštinomi pozitivne tekovine ipozitivna iskustva iz istorije odnosa dva naroda.
– Da li uopšte treba podsećati koliko je značilo za srspki narod crkvena knjiga je pomoć u crkvenoj knjizi s početka XIX veka ili bilo kakva pomoć s početka XX veka ili ideološka priča iz Drugog sveskog rata koja je budila nadu i bila svetlo na balksnim prostorima gde je srpski narod prošao golgotu i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.
O egzodusu ruske inelektualne elite posle Revolucije govori i podatak o 50-70.000 Rusa koji su ostajali u Srbiji ili su preko Beograda bili u tranzitu za druge zemlje.
– To je bio najveći priliv intelektualne elite u Srbiji. Treba li podsetiti na brojne osnivače naših institucija, kulturnih posebno samo ću podsetiti na velikog arhitektu Nikolaja Krasnova, – navodi dr Terzić o trenutku velikog gubitka za Srbiji prijateljsku zemlju.
Direktor užičkog Arhiva Željko Marković najavio je da će rezultat saradnje sa Univerzitetom u Kursku biti i prevod na ruski knjige dr Rada Poznanovića „Rusi među Erama“.
Užice je pobratim sa ruskim gradom Kurskom i Društvo rusko-srpskog prijateljstva svojski se trudi brojnim aktivnostima da i dalje jača ionako bratske veze sa narodom Rusije.
