Tomindan, slava, a Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima.
Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.
Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za „neverovanje“ Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu.
Sveti Toma jedan je od dvanaest velikih apostola. Njegovom sumnjom u vaskrsenje Hrista, dobila se nova potvrda tog čudesnog događaja.
Vaskrsli Isus ponovo se javio učenicima da bi uverio Tomu. Gospod mu reče: “Pruži ruku švoju i mešni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran”. Toma uzviknu: “Gospod moj i Bog moj”.
Posle silaska Duha svetog, apostoli su kockom odlučivali kuda će ići na propoved i Sveti Toma dobi daleku Indiju.
Ohrabren Bogom, mnogo je naroda tamo obratio hrišćanskoj veri, ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope.
Između ostalih, obratio je i dve sestre, žene dvojice kneževa Tertijanu i Migdoniju. Knez Muzdije, Tertijanin muž, kome je apostol krstio ženu i sina Azana, osudio je svetitelja na smrt.
Tako je Sveti Toma okončao svoj zemni život. Pre smrti i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice.
Tomindan, narodni običaji
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogh zanatlija.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Marija, to neće biti uskoro.
Malo ko zna da nabroji imenom sve apostole, ali za Tomu svi znaju, naročito što je u narodu prozvan Neverni Toma. Većini nije jasno zašto je stekao ovaj nadimak – zato što je veroloman ili sumnjičav.
U Leskovačkoj Moravi se dan Svetog Tome dovodi u vezu sa vukovima, pa ovog dana niko nije radio, kao i u Levču i Trniću, a u istočnoj Srbiji se verovalo da je dragocena lekovita mast zeca ulovljenog na Tomindan, pa su je čuvali radi izlečenja od kostobolje i radi lakšeg porođaja.
U nekim krajevima se veruje da štiti od vukova. Po narodnom verovanju danas se nikud ne ide i postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma“.
Takođe, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od danas već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.
Za još informacija, tekstova, reportaža, pratite naš sajt!
