Tanasije Paunović (1946 – 2022), poznati novinar iz užičkog kraja biće sahranjen sutra, četvrtak, 3. februar, u 13 časova, u svom rodnom Zaselju, koje je mnogo voleo.
U dugogodišnjoj novinarskoj karijeri, koja je počela u užičkom listu „Vesti“ a po osnivanju Radio Užica postao je dopisnik iz Kosjrića. Bio je vrstan novinar, posebno se isticao kada su u pitanju radijske reportaže.
I dan danas se mnogi od nas, urednika glavne informativne emisije „Dnevnik“ na Radio Užicu, sećamo njegovih reportaža i zapisa iz najudaljenijih sela. Umeo je da prepozna i pronađe prave sagovornike. Uvek je bio spreman da pošalje neki od svojih snimaka, kako bi upotpunio tu informativnu emisiju, ali i druge koje su se emitovale, poput emisije „Panorama Kosjerića“.
Radio je godinama, pa i nakon penzionisanja, kao dopisnik „Večernjih novosti“ iz Zapadne Srbije.
Uvek se rado odazivao i slao neke od svojih tekstova kolegama iz starih redakcija.
Jedno vreme je bio direktor Radio Kosjerića, čiji je i bio osnivač.
Pored novinarskog zanata, Tanasije je bio i jedan od osnivača manifestacije „Čobanski dani“.
Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem, koje mu je dodeljeno za informisanje i doprinos razvoju turizma. Nosilac je priznanja Opštine Kosjerić za zasluge u oblasti kulturnog stvaralaštva.
Tanasije Paunović je bio član UNS-a.
Iza sebe je ostavio suprugu Negu i kćerku Suzanu.
Tanasije Paunović biće sahranjen sutra, četvrtak, 3. februar, u 13 časova, u svom zavičaju, rodnom selu Zaselju, opština Požega.
Tanasije Paunović, naš Tane
Tane, kako smo ga svi zvali u redakciji, bio je naš dugogodišnji dopisnik iz kosjerićke opštine i podjednako je radio i za nedeljni list „Vesti“ i za Radio Užice. Čini mi se da mu je malo više ležalo radijsko novinarstvo.
Sa uherom, kasnije, reportercima, manjim i lakšim za rad, Tane je sate, dane i godine provodio na terenu. Sagovornike je nalazio u običnom čoveku, u političaru, sportisti, lekaru, pesniku…
I beležio život takav, kakav je. Reči i reči, tonovi, glasovi seljaka iz zabačenog kosjerićkog sela, reči lokalnih funkcionera, profesora… čule su se na talasima Radio Užica… verno je Tanasije umeo da glasom „slika“ tamo taj život kosjerićki.
Tane je bio vredan novinar, na prvom mestu, a onda novinar koji je voleo svoj posao. Imao je radijski glas, i radio ga je odlično „razumeo“. Bio je brz, pa kada zafali koji minut za „Dnevnik“ u 16 časova, eto, zvoni telefon, Tane šalje prilog i spas u poslednjem trenutku.
Naš Tane ostao je veran svojoj redakciji do kraja. I kada je otišao u penziju, nije zaboravio kolege, nije zaboravio svoje medije, pošalje tekst, pozove, javi se. Javi se ne da bi se samo javio, već da čuje kako smo, šta radimo….
A onda kada proradiše društvene mreže, eto našeg Tana na Fejsbuku, obaveštava nas gde ide, kako je prošlo letovanje… vedar i raspoložen kao uvek. Ništa mu nije bilo teško… ni penzija, ni godine, a pisanje, e to je do poslednjeg trenutka bio njegov pravi odmor…
Od danas gledaće nas odozgo sa nekih visina, i opominjati da se ne ljutimo bez razloga, da pratimo situaciju, da volimo novi dan, posebno kada je vedar, a nebo beskrajno plavo… u takvo beskrajno plavo naš Tane je zaslužio da ode, i da mu bude uvek vedar i čist vidik. Počivaj u miru, naoštri pero, ispisuj, ispisuj…
A ovako se prisetila našeg dragog Tana koleginica Novka Ilić.
Hroniku kovid – 19 tokom februara možete pogledati na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom januara možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
A najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.