Šta je unutrašnje dete? U modernoj psihologiji i koučingu sve više pažnje se poklanja unutrašnjem detetu, iz razloga što se veruje da naša prošlost kreira našu sadašnjost.
Zapravo, uverenja i stavovi koje stičemo od roditelja, staratelja i učitelja/nastavnika, pa i vršnjaka dok odrastamo značajno oblikuju naša ponašanja danas.
Ukoliko ignorišemo ovu činjenicu, rizikujemo da delamo sledeći ne baš uvek korisne obrasce, te da i u odraslom dobu imamo neprilagođene mehanizme suočavanja sa problemima i izazovima na svakom polju.
Kako je moguće povezati se sa svojim unutrašnjim detetom, isceliti bolna i traumatična iskustva i pružiti sebi priliku za slobodan i ispunjen život?
Zašto je unutrašnje dete važno?
Koncept unutrašnjeg deteta nije “mlad”, a ni moderan konstrukt kako se uglavnom misli. Zapravo, o unutrašnjem detetu prvi je govorio još čuveni psiholog Karl Jung, ukazujući na činjenicu da ono može da pokreće mnoge naše emocije u svakodnevnom životu, posebno kada toga nismo svesni.
O unutrašnjem detetu (koje se sastoji od deteta senke i sunčanog deteta) moguće je razmišljate kao o onome što ste bili tokom važnog perioda u svom životu ili čak i kao o važnoj osobi s kojom ste izgubili kontakt.
Međutim, odnos sa unutrašnjim detetom se razlikuje od odnosa koje možda imate sa drugima i u psihologiji se ovaj odnos opisuje kao najznačajniji odnos koji gradimo u životu. Kada izgubimo ili nemamo jasnu svest o svom unutrašnjem detetu, mi zapravo gubimo svest o sebi. Posledice mogu biti ozbiljne, a javiće se u vidu poteškoća da regulšemo svoje emocije, da reagujemo iz “regresiranog stanja” kada smo uznemireni i slično.
Primeri su bezbrojni – možemo osetiti nalet besa, stid, usamljenost, baš kao što smo se osećali kao deca, u krajnje bezazlenim situacijama. Takođe, moguće je da primetimo i to da pod pritiskom i stresom brzo menjamo raspoloženja, na sličan način kao što malo dete ne može da se snađe u nekoj situaciji koja ga uznemirava.
Prema tome, unutrašnje dete može da stoji iza mnogih naših emocija i isto tako može da donese veliko isceljenje i radost kada se pravilno neguje.
Šta je trauma unutrašnjeg deteta?
Postoji mnogo različitih situacija koje mogu biti razlog za traumu vašeg unutrašnjeg deteta. Samo se prisetite detinjstva i vremena kada ste bili mlađi. Neke rane su relativno male i zanemarljive čak, kao igračka koju ste mnogo želeli, a niste je dobili. S druge strane, postoje ozbiljne i teške traume koje su rezultat fizičkog zlostavljanja ili emocionalnog zanemarivanja.
Prema tome, trauma ili rana unutrašnjeg deteta odnosi se na neko štetno iskustvo ili ponovljeno sećanje na neki događaj koji je osoba proživela kao dete. Kada otkrijemo da se ne ponašamo u skladu sa svojim karakterom ili imamo nalet emocija koje jednostavno ne možemo kontrolisati – to prvi znak da se ponašamo i reagujemo iz pozicije unutrašnjeg deteta, a ne odrasle osobe koja smo danas.
Okidači za ovakva ponašanja i reakcije su razni. Primera radi, uvek stižete na vreme i besprekorno radite svoj posao, i onda jednog dana kasnite zbog gužve u saobraćaju. Ukoliko osećate veliki stres i zabrinutost da ćete biti javno osramoćeni ili otpušteni, možda to može ukazivati na to da ste kao dete rasli u nestabilnom okruženju, u konstantnom strahu od greške, jer su na vas stalno vikali, grdili vas ili čak i tukli kada pogrešite.
Šta je unutrašnje dete?
Evo nekoliko znakova da je vašem unutrašnjem detetu potrebno izlečenje:
● Frustracija ili iritacija
● Velike i burne reakcije na nezadovoljene potrebe
● Detinjasti ispadi, poput izazivanja besa ili govorenja stvari koje ne mislite
● Žalite se da vas niko ne razume ili da se ne osećate saslušano
● Poteškoće da objasnite svoja osećanja ili zašto ste uznemireni
● Nisko samopoštovanje
● Posebno strog unutrašnji kritičar
● Nezrelost
● Obrasci samosabotaže
● Strah od napuštanja ili pak od vezivanja i posvećenosti
● Izazovi sa postavljanjem granica ili izražavanjem vaših potreba
Ako prepoznate bilo koji od ovih obrazaca u sebi, možda su za njih odgovorne rane iz detinjstva. Sagledavanje načina na koje je vašem unutrašnjem detetu potrebna podrška može vam pomoći da rešite ove obrasce kao odrasla osoba.
Naravno, unutrašnje dete nije samo izvor nezadovoljstva. Postoji i termin “sunčano dete”, koji se odnosi na slobodno, uzbuđeno i svetlo unutrašnje dete.
Dakle, možemo se vratiti i na one trenutke kada smo se osećali iskreno ushićeno i radosno kao kada smo se igrali omiljene igre ili možda dobili neke dobre vesti. Ovo su primeri pozitivnih okidača.
Kako se povezati sa unutrašnjim detetom?
Rad na sebi i povezivanju sa unutrašnjim detetom može biti emocionalno naporan i zahtevan, pogotovo ako ste u detinjstvu doživeli traume. Kada se to ima na umu, jasno je zašto mnogi ljudi ne žele da ponovo razmotre bilo koji traumatičan događaj iz rane mladosti. No ako imate psihoterapeuta ili kouča pored sebe dok zaranjate u bolna sećanja, to može pomoći da se izbegne retraumatizacija i da se ovaj trud isplati.
Povezivanje sa unutrašnjim detetom jedna je od tema kojom se možete baviti i na NLP obukama. Kroz razne vežbe i procese moguće je promeniti percepciju, prihvatiti i razumeti neprijatna iskustva iz prošlosti i tako remodelovati svoju sadašnjost i budućnost.
Pored pomenutih, koristan je i NLP master nivo za ovladavanje kompleksnim tehnikama, Ova edukacija nudi benefite u vidu svesnog delovanja sa preuzimanjem odgovornosti u sadašnjem trenutku. U osnovi, kao odrasla osoba dajete sebi dozvolu da se pobrinete za svoje unutrašnje dete, da samom sebi budete roditelj i umirite i iscelite bolna sećanja.
Neki od načina podrazumevaju meditaciju, osluškivanje sebe, pisanje jutarnjih stranica, praćenje emocija. Istovremeno, rad na povezivanju sa unutrašnjim detetom može značiti i obnovljenu dečiju energiju, radoznalost i razigranost. Da li je postojala aktivnost koju ste voleli kao dete?
Razmislite o tome da se ponovo time bavite danas. Setite se: nikad nije kasno za srećno detinjstvo.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice UžiceMedia.
Autorka teksta Šta je unutrašnje dete: Srbijanka Stankvić
