U pauzi između berbe šljiva i pečenja rakije zakazano je dvanaesto druženje na Šljivovačkoj rakijadi.
U selo koje nosi „njeno“ ime – Šljivovica, poslednjeg septembarskog vikenda, pozvani su svi ljubitelji pića sa kojima sve počinje i završava se.
Dvanaesti Sajam domaće rakije biće održan 28. i 29. septembra. Centralno mesto događaja je Šljivovica, kod crkve u Braneškom polju, gde će u nedelju u 15 časova uz potpaljivanje kazana za pečenje rakije, zdravicu i kulturno umetnički program Sajam svečano biti otvoren.
Otvaranje će pratiti i izložba zdrave hrane, proizvoda seoskih majstora i rukotvorina seoskih domaćica.
Program će biti obogaćen i takmičenjem zdravičara i čauša u govornim veštinama, degustaciji i ocenjivanjem najbolje pite savijače i izložbom voćnih proizvoda (slatko, pekmez, suve šljive, sušeni proizvodi od voća…).
Od 16 časova nastupaće pevačke grupe, kulurno umetnička društva, trubački orkestar i frulaši.
U 17 časova je proglašenje najboljih rakija „Šljivovačkog sajma domaće rakije“, dodela nagrada i degustacija. Biće proglašeno i najlepše dvorište, najuređeniji voćnjak, najlepša čobanica.
Ocenjivanje rakije vršiće komisija u sastavu: dipl. tehnolog Kosta Mihailović – predsednik i članovi dr Ivan Urošević i dipl. tehnolog Ivan Gajić.
Za ljubitelje „dobre čašice“ poziv na glavni događaj u Šljivovicu biće i degustacija najboljih rakija prošlogodišnjeg sajma, koja će biti održana u subotu 28. septembra na Kraljevom trgu na Zlatiboru od 10 do 18 časova.
Rakijada će se održati pod pokroviteljstvom opštine Čajetina a u organizaciji Sportskog centra Čajetina, TO Zlatibor, Zlatiborskog eko agrara i Mesne zajednice Šljivovica.
Za sve goste šljivovačke Rakijade obezbeđen je ručak, a za kraj programa upriličen je koncert Šekija Turkovića.
Program manifestacije koja je na istom mestu održana i prošlog septembra u selu Šljivovica.
Prilika je ovo i da se podsetimo prvog okupljanja, na kasnije popularnoj Rakijadi u zlatiborskom selu Šljivovica.
PRVI ŠLJIVOVAČKI SAJAM DOMAĆE RAKIJE
Rakijice rako, ja te volim jako!
Nigde u Srbiji ne pravi se rakija tako dobrog kvaliteta kao u Šljivovici, ocena je stručnog žirija koji je na prvom sajmu za najbolju rakiju, od stotinak prispelih uzoraka, odabrao onu proizvedenu u domaćinstvu Ljubodraga Kaljevića.
Na drugi dan Vaskrsa zlatiborsko selo ŠLjivovica bilo je „meka“ za ljubitelje dobre kapljice, kada je i organizovan Sajam. Meštani su imali šta da ponude posetiocima iz okolnih mesta, ali i gostima Zlatibora, Tare i Mokre Gore, gde su dominirali Beograđani i Vojvođani i ovu priliku iskoristili da degustiraju staru, ali i probaju novu „ispod lule“ na licu mesta, pečenu baš za ovu priliku.
Većina je posetu iskoristila da kupi dobru rakiju ali i neki od drugih domaćih proizvoda, pre svega suvomesnatih, mlečnih, ali i meda, kupinovog vina. Oni sa kojima smo razgovorali kažu da im se ovakva ideja dopala, da će ponovo doći, ne propuštajući da pohvale domaću šljivovicu koju su ovde probali.
Sličnog mišljenja su i oni koji su činili žiri, stručnjaci iz “Rubina”, te instituta iz Niša i Fabrike alkohola iz Lunovog Sela, i bez dvoumljenja kažu: “Nigde u Srbiji se ne pravi rakija takvog kvaliteta kao u Šljivovici”.
Kosta Mihailović, tehnički direktor Fabrike alkohola iz Lunovog Sela, predsednik žirija, podseća da je proizvodnja rakije šljivovice počela u ovim krajevima i to baš u Šljivovici davne 1868. godine i da su organizatori taj podatak iskoristili kako bi ozvaničili proizvodnju tu gde je izvorno i započela, a da je to i te kako bitno za brednidranje naše rakije u Evropskoj uniji. Po njemu je najvažnije to što je dobar odziv, da su bezmalo domaćini iz većine zlatiborskih sela prijavili svoj proizvod na ovom svojevrsnom takmičenju.
– Velika je stvar masovnost, da ljudi shvate da je ovo dobar brend ali nije na odmet podsetiti i na poslovicu koja kaže: rakiju ne treba piti, ali ako je piješ treba piti srpsku šljivovicu, a posebno ako je iz sela Šljivovice,- kaže Mihailović, pojašnjavajući da za rakiju treba imati dobru sirovinu, dobar tehnološki proces, ali i da zahteva higijenu pri proizvodnji kao novorođenče. Moraju se, tvrdi, pratititi i svetski trendovi, a oni se vraćaju tradicionalnom načinu u proizvodnji.
– Na stranim sajmovima trend su organska pića, a mi koji smo po tome najpoznatiji, nemamo organsku rakiju. To znači da prestanemo sa prskanjem i dodavanjem đubriva voću. Neophodno je izvršiti dehemizaciju, jer je u prošlom veku bila aktuelna hemizacija poljoprivrede kako bi se povečala proizvodnja, čime se tri puta povećala otrovnost. Dakle, traži se čista organska hrana kao nekada, pa ne kaže za zalud da je hrana lek, a lek hrana,- ističe Mihailović, najvaljujući da će naredne godine učiniti sve kako bi se proivodnja rakije podgila na još veći nivo.
Promocija šljive i Šljivovice
Potpaljen kazan, vo na ražnju, zdravi proizvodi, rukotvorine vrednih meštana, obavezna šatra sa pevačicom bili su dekor kome mnogi nisu odoleli, a organizatori su ovim ideju staru više od decenije pretočili u stvarnost.
Nastoje da bolje promovišu Šljiivovicu, selo sa blizu 500 domaćinstava i hiljadu i po žitelja, jednom od najvećih u čajetinskoj opštini, kako bi stvorili povoljniji ambijent za razvoj privrede i turizma, kaže Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije „Zlatibor“ koja je uz čajetinsku opštinu i Mesnu zajednicu Šljivovica organizator Sajma.
Ovakave manifestacije, kaže on, pokušaj su razvoja seoskog turizma u zlatiborskom kraju, gde postoji već nekoliko udruženja ovog tipa i 400 kategorisanih ležajeva u seoskim domaćinstvima.
– Iskreno se nadam da će ova ideja biti prihvaćena i narednih godina, kao ove, a potvrda uspešnosti je broj onih koji su posetili Sajam. Ideja je više nego dobra, a to što selo nosi baš takvo ime, gde se proizvodi dobra šljivovica treba iskoristiti i pospešiti proizvodnju koja se polako zaboravlja, – kaže Đurić uz napomenu da se sve radi u cilju promovisanja ovog kraja i proizvoda.
Nagrade najboljim proizvođačima
Stručni žiri je ocenjivao 87 rakija, smatram da šljivovica mora biti brendiran proizvod ovog kraja. Očekujem da će ovo doprineti daljoj promociji ovog kraja, ali i da će selo Šljivovica postati poznatije.”
Prvi sajam imao je takmičarski karakter, a među brojnim uzorcima šljivovice, medovače, klekovače žiri je imao težak zadatak. Nakon celodnevnog većanja doneta je odluka da se najbolja rakija pravi u domaćinstvu Ljubodraga Kaljevića iz Šljivovice, drugo mesto pripalo je rakiji proizvedenoj u Krivoj Reci u domaćinstvu Vladimira Đenića, dok je trećeplasirani Rade Tomonjić iz Šljivovice.
Nagrade su pripale i Milanu Milojeviću i Đorđu Šukiloviću, Šljivovcima, dok je prema oceni publike najbolja rakija Milenka Jovanovića iz Tripkove.
U Tijanića vodenici
Da bi sadržaj bio potpuniji priređena je izložba slika Jelene Tijanić Savić i Bojana Savića, u Tijanića vodenici – galeriji. Jelena je autor znaka Šljivovice, postavljenog na ulasku u mesto koji dan pre Sajma, dok je Bojan autor znaka Sajma.
Toga dana mogla se pogledati i izložba rukotvorina meštana Šljivovice, organizovan je seminar na temu „Zahtevi EU za kvalitet srpske šljivovice“ ali i susreti sela ovog kraja uz bogat kulturno – umetnički program.
Bila je ovo prilika i za nadmetanje zdravičara, poput „Ja ću ovu nazdraviti svima, koliko vas ovde ima“, potom, „Rakijice rako, ja te volim jako, a ti mene rako u jendek polako“, ili pak, „Šljivovice, rakijom poznata, evo sad ti otvaramo vrata. Neko više, neko ima manje, kod nas brate sad je takvo stanje…“
Imalo je i onih koji su imali poneku zamerku na manifestaciju organizovanu u Šljivovici, a prilika za „popravni“ biće već narednog proleća.
Sve u svemu, želje organizatora za oživljavanje postustale proizvodnje srpskog nacionalnog pića u selu po kome je i dobilo ime, prizvodnja zdrave hrane, razvoj seoskog turizma, imaju dobru šansu za uspeh.
N.Tošić
