U vreme Vaskršnjeg posta ne odričemo se samo hrane, već taj period treba provesti u molitvi, praštanju i pokajanju. Prva tri dana Velikog petka se od davnina poste posebno strogo, kao i tokom Velike subote koja predstavlja jedinu posnu subotu tokom godine.
Najstrožiji post tokom godine ima svoje periode, odnosno nedelje posebnog naziva i posebnih pravila prilikom uzdržanja. Cilj ovog posta jeste da najveći hrišćanski praznik Vaskrs dočekamo u miru i tišini. Veliki post ima i naziv Časni post, koji je dobio po časnom krstu na kojem je Isus stradao.
Veoma je bitno da se hrana priprema na vodi, pogotovu sredom i petkom. Vino i ulje dozvoljeno je samo subotom i nedeljom. Ako neko oseti slabost, i tokom drugih dana, sem sredom i petkom, i želi hranu da priprema na ulju, to može da uradi ako dobije poseban blagoslov duhovnika ili parohijskog sveštenika.
Prve i poslednje nedelje Časnog posta jela se pripremaju isključivo na vodi, ali uvek treba imati na umu da post nije samo odricanje od jake i masne hrane, već je i uzdržavanje od rđavih misli, pokazvanje milosrđa, praštanje. U postu duh treba da se uzdigne nad telom i to je jedini i pravi način na koji se hrišćani pripremaju za obeležavanje i proslavu Uskrsa.
Post pre svega predstavlja moralni i etički čin i izraz je stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem. Svako ko se odluči na post dužan je da ispoštuje sva pravila posta. Na taj način pojedinac se priprema za pričest, koji dolazi kao nagrada za to odricanje.
Vaskršnji post traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.
