Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Dan svetih apostola Petra i Pavla, prvih propovednicika hrišćanstva i najbližih učenika Isusa Hrista, mnogobrojne porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu.

Sveti apostol Petar bio je ribar i najpre se zvao Simeon. On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: „Ti su Hristos, Sin Boga živoga“. Činio je moćna čuda: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve, čak i od njegove senke isceljivali su se bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio.

Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar je osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar je pošao radosno na smrt. Videći krst pred sobom, zamolio je svoje dželate, da ga razapnu naopako, pošto je smatrao sebe nedostojnim da umre kao Gospod.

Sveti apostol Pavle bio je rodom iz Tarsa, najpre se zvao Savle, a bio farisej i gonitelj Hrišćanstva. Prema predanju bio je deset godina mlađo pd Hrista. Poverovao je u njegovu propoved i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.

Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: „Ne živim ja nego Hristos živi u meni“, tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Petrovdan, pletu se venci od petrovaca (Foto: N.T UžiceMedia)

Petrovdan se smatrao kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika, i često se povezuje s Ivanjdanom. Obeležava promene u prirodi koje donose sledeće godišnje doba i hladnije vreme, a prati ga mnogo običaja.

Petrovdan – Narodni običaji

Jedan od njih se izvodi uveče. Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo – biće zdrav; kome je klonuo – biće bolešljiv; kome je uvenuo – umreće.

Zatim, postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.

Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, narocito se ne uprežu konji u kola.

Kod Srba u Vojvodini je običaj da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da ce ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.

Obicaj je da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu „petrovača“.

Hroniku kovid – 19 tokom jula možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije tokom jula možete pogledati OVDE.

- Advertisement -