Međunarodni dan ljudskih prava, obelžava se u u svetu i kod nas, uz osnovni cilj podsećanje na načela jednakosti i ravnopravnosti koja su promovisana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Prava su, stoji to u Deklaraciji, univerzalna i ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava.
Deklaracija po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta, „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“ određuje prvi član deklaracije. Nije bila pravno obavezujuća već više deo međunarodnog običajnog prava sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.
Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Još detalja možete videti u tekstu Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Nepoštovanja prava i sloboda ima u gotovo svakom delu sveta, među najugroženije kategorije u Srbiji, kada je reč o preprekama u ostvarivanju osnovnih prava se izdvajaju, Romi, žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBT populacije.
Osim pomenutih kategorija stanovništva posebno su ugrožena deca, kako u svetu tako i kod nas. Prema podacima objavljenim ranije, sada je stanje siugrno još teže, oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, svako deseto dete u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto nije primilo sve vakcine, skoro trećina mlađih od pet godina nema odgovarajuću ishranu, a oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja…
Ni ove 2020. godine napadi na novinare nisu prestali. U proteklim godinama zabeleženo je prosečno 75 napada po godini, piše list Danas.
Novinarska udruženja su u 2019. godine imala različite podatke o broju napada i pritisaka na novinare, pa je Nezavisno udruženje novinara Srbije evidentiralo 119 napada, dok je prema statistici UNS bilo manje, 90 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili udruženju.
Tekst iz serijala „PESMA KAO LEK“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
